69

Мазкур матнда вақт концепциясининг чуқур фелсефий ва онттологик талқини таҳлил қилинади. Вақт фақат юзаки тушунча эмас, балки инсониятнинг тушунча ва тажрибаларини шакллантирувчи, замоннинг ички тузилишини акс эттирувчи омил сифатида кўриб чиқилади. Матнда вақтнинг ўтиши, унинг инсонга таъсири, ўзаро алоқаси ва унинг тарихий, фалсафий ва психологик аспектлари ёритилади. Ёзувчи вақтни макон билан узвий боғлиқ феномен сифатида тасвирлайди, шунингдек, вақтнинг инсон ҳаётидаги ўрни, унинг зарурлиги ва эҳтиёжларига эътибор қаратилади. Айниқса, вақтни англаш ва вақтга бўлган муносабат инсониятнинг тафаккурини шакллантиради. Вақтнинг аҳамиятини тушуниш, унинг одамларнинг қарорларига таъсирини англаш ҳаётдаги муҳим омилга айланади.

  • Количество прочтений 69
  • Дата публикации 01-01-2025
  • Язык статьиO'zbek
  • Страницы53-58
English

This text analyzes the deep philosophical and ontological interpretation of the concept of time. Time is not only a superficial notion but also a factor that shapes humanity's understanding and experiences, reflecting the internal structure of time. The passage highlights the passage of time, its impact on humans, its interrelations, and its historical, philosophical, and psychological aspects. The author describes time as a phenomenon intrinsically linked to space, as well as emphasizing the role of time in human life, its necessity, and the needs it addresses. Especially, understanding time and the relationship with it shapes human cognition. Grasping the significance of time and recognizing its influence on human decisions becomes a crucial factor in life.

Ўзбек

Мазкур матнда вақт концепциясининг чуқур фелсефий ва онттологик талқини таҳлил қилинади. Вақт фақат юзаки тушунча эмас, балки инсониятнинг тушунча ва тажрибаларини шакллантирувчи, замоннинг ички тузилишини акс эттирувчи омил сифатида кўриб чиқилади. Матнда вақтнинг ўтиши, унинг инсонга таъсири, ўзаро алоқаси ва унинг тарихий, фалсафий ва психологик аспектлари ёритилади. Ёзувчи вақтни макон билан узвий боғлиқ феномен сифатида тасвирлайди, шунингдек, вақтнинг инсон ҳаётидаги ўрни, унинг зарурлиги ва эҳтиёжларига эътибор қаратилади. Айниқса, вақтни англаш ва вақтга бўлган муносабат инсониятнинг тафаккурини шакллантиради. Вақтнинг аҳамиятини тушуниш, унинг одамларнинг қарорларига таъсирини англаш ҳаётдаги муҳим омилга айланади.

Русский

В данном тексте анализируется глубокая философская и онтологическая интерпретация концепции времени. Время рассматривается не только как поверхностное понятие, но и как фактор, формирующий восприятие и опыт человечества, отражающий внутреннюю структуру времени. В тексте рассматриваются течение времени, его влияние на человека, взаимосвязи и его исторические, философские и психологические аспекты. Автор описывает время как явление, неразрывно связанное с пространством, а также акцентирует внимание на роли времени в жизни человека, его необходимости и потребностях. Особенно понимание времени и отношение к нему формируют человеческое восприятие. Понимание значимости времени и осознание его влияния на решения человека становится важным фактором в жизни.

Имя автора Должность Наименование организации
1 Mamarajabova I.. Katta o`qituvchi PhD O`zbekiston Milliy universiteti Toshkent
Название ссылки
1 1. Франклин, Б. (1750). Тиме анд итс валуе. Пҳиладелпҳиа, ПА: Франклин Пресс.
2 2. Кант, И. (1781). Cритиқуе оф пуре реасон. Берлин: Фриедрич Ниcоловиус.
3 3. Тагоре, Р. (1916). Тҳе гарденер. Cалcутта: Маcмиллан.
4 4. Тургенев, И. (1862). Фатҳерс анд сонс. Мосcоw: Пантелеев Публишинг Ҳоусе.
5 5. Эинстеин, А. (1916). Релативитй: Тҳе спеcиал анд генерал тҳеорй. Лондон: Метҳуен.
6 6. Ҳуме, Д. (1739). А треатисе оф ҳуман натуре. Лондон: Жоҳн Ноон.
7 7. Балзаc, Ҳ. де. (1834). Эугéние Грандет. Парис: Мичел Лéвй Фрèрес.
8 8. Айтматов, C. (2005). Тҳе wҳите саил. Бишкек: Билим.
9 9. Берклей, Г. (1710). А треатисе cонcернинг тҳе принcиплес оф ҳуман кноwледге. Дублин: Принтед фор тҳе аутҳор.
В ожидании