logo
calendar24 август 2022
view6
Asosiy til:O'zbek

ГЛОБАЛЛАШУВ ШАРОИТИДА МАФКУРАВИЙ ТЎҚНАШУВ ВА УНИНГ ОҚИБАТЛАРИ

Fan yo'nalishi:
pdf

file.pdf

PDF

MAQOLA ANNOTATSIYASI

quote
Мақолада глобаллашувнинг турли мамлакатларга ўтказаётган турлича таъсири, унинг дунё мамлакатларининг иқтисодий, ахборот, маънавий салоҳиятлари ва сиёсатига қандай боғлиқ эканлиги, “глобаллашув” атамасининг илмий-назарий асослари, глобаллашув жараёнларининг хусусиятлари, дунё халқлари ахборот оқимининг тезлашувигатаъсир этиш йўллари, унинг мураккаб ҳодиса сифатида дунёнинг мафкуравий манзарасини намойиш этаётганлиги хусусида фикр юритилган.

MUALIFLAR

M.Toshbekova

National University of Uzbekistan

Teglar

# интернет# internet# глобаллашув# глобализация# globalization# таълим-тарбия# computer# терроризм# экстремизм# terrorism# extremism# компьютер# мафкуравий таҳдидлар# мафкуравий полигон# “оммавий маданият”# “mass culture”# education and upbringing# глобаллашув даври# маънавий хуружлар# эпоха глобализации# идеологические угрозы# идеологический полигон# воспитание и обучение# «массовая культура»# globalization epoch# dogmatic threat# ideological polygon

Maqolani baholang

0

0 ta

Maqola idintifikatorlari

Foydalanilgan adabiyotlar

1. Дестют де Траси . Основы идеологии. – М.: Академический проект; Альма-Матер, 2013.

2. Сирота Н.М. Идеологии в современном мире. 2013.

3. Кокарева Ю. А. Глобализация и национальная безопасность: факторы взаимовлияния // Молодой ученый. 2015. - № 9.

4. Каримов И.А. Жамиятимиз мафкураси халқни халқ, миллатни миллат қилишга хизмат этсин. –Т.: «Ўзбекистон», 1998.

5. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш. М. Мирзиёевнинг 2017 йил 15 июнь куни –Тошкент, шаҳрида "Ижтимоий барқарорликни таъминлаш, муқаддас динимизнинг софлигини асраш – давр талаби" мавзусидаги анжуманда сўзлаган нутқи. http://uza.uz/oz/politics/vatanimiz-ta-diri-va-kelazhagi-y-lida-yanada-amzhi-at-b-lib--15-06-2017

6. Путин В.В.: Заключительное слово на заседании Государственного совета «О государственной поддержке традиционной народной культуры в России» / Совет Безопасности РФ. - http://www.scrf.gov.ru/news/142.html

7. Туленов Ж., Супов К., Ғафуров З. Истиқлол ва тараққиёт мафкураси: мақсад ва йўналишлари. Тошкент. «Ўзбекистон», 1993.

8. Одилқориев Х.Т., Раззоқов Д.Х. Сиёсатшунослик. – Т.: “Ўқитувчи”, 2008.

9. Мамашокиров С., Тоғаев Ш. Эркин ва фаровон ҳаёт қурилишининг ғоявий-мафкуравий масалалари. –Т.: «Маънавият», 2007, 10-бет.

10. Бердиев Б.О. Ўзбекистонда сиёсий модернизация жараёнларининг ўзига хос хусусиятлари. сиёсий. фан. бўйича фал. док. (PhD) ... дис. автореф. – Т., 2019.

11. Маматқулов Д.М. Малака ошириш жараёнида умумтаълим мактаб раҳбарларининг мафкуравий компетентлилигини ривожлантириш механизмларини такомиллаштириш. Пед. фан. бўйича фал. док. ... дис. ––Т.: 2018.

12. Ўзбекистон Миллий Энциклопедияси. –Т.:“Ўзбекистон миллий энциклопедияси” нашр. №4. 2002. - 502- 503-бет.

13. Асмус В.Ф. Античная философия. Москва. “Высшая школа”, 1999.

14. Berka K. Uber einige Probleme der Interpretation der Aristotelischen Kategorienlehre // Acta antique Akademiae scientiarun Hungaricae. T. VIII. Fasc. 1-2. Budapest, 1960.

15. Асмус В.Ф. Античная философия. Москва “Высшая школа”, 1999.

16. Дихотомик (грек. dicha – ва, home – икки қисмга ажратиш) – тушунчани ўзаро зид бўлган иккита тур тушунчага ажратишдан иборат. Қаранг:

17. “Идеал” - юнонча сўз бўлиб, “андоза”, “намуна”, “норма” деган маъноларни англатади. Қаранг: Идеал. Новейший филосософиский словарь. – Минск, 1999.стр.-252. “Идеал (юн. idea – тимсол, ғоя, тушунча) – орзу- интилишларнинг олий мақсади. Идеал кенг маънода у ёки бу нарса, ҳодисанинг энг яхши, энг қадрли, энг мукаммал ҳолати...” Қаранг: Фалсафа энциклопедик луғат. –Т.: “Ўзбекистон миллий энциклопедияси” нашр, 2010.

18. Ноидеал (негатив) образлар ифодаловчи категориялар мафкуравий мақсадда белгиланган “андоза”, “намуна” ва “норма”лардан ташқарида бўлган ҳамда уларга қаршилик қилувчи куч образларини ёритади.

19. “Жараён – муайян вақт оралиғида бўлиб ўтган ҳодисанинг давомийлиги... Табиатда рўй берувчи Ж.лар ва жамиятда рўй берувчи Ж.ларга бўлинади. Ж.лар сифат жиҳатдан фарқланади. Тафаккур Ж.и муайян мантиқий қонуниятларга бўйсунади”. ”. Қаранг: Фалсафа энциклопедик луғат. –Т.: “Ўзбекистон миллий энциклопедияси” нашр. 2010.

20. Ноидеал (негатив) образлар ифодаловчи категориялар мафкуравий мақсадда белгиланган “андоза”, “намуна” ва “норма”лардан ташқарида бўлган ҳамда уларга қаршилик қилувчи куч образларини ёритади.

public

SLIB.uz — O'zbekiston ilmiy jurnallari va maqolalar yagona tizimda ilmiy nashirlarni bir joyda ko'rish, izlash va ulardan foydalanish imkonini beruvchi zamonaviy platforma.

Ijtimoiy tarmoqlarda
instagramtelegramyoutubefacebook

Bog'lanish uchun

Manzil:Chilonzor tumani Qatortol ko'chasi 60B

Tel:+998(55)511-44-00

Savol-javob va takliflar uchun

© 2026 Barcha huquqlar himoyalangan.