logo
calendar14 сентябр 2022
view1
Asosiy til:O'zbek

XIX-XX АСР БОШИ ТАРИХИЙ МАНБАЛАРИДА ЎЗБЕКИСТОН ҲУДУДИДАГИ СУВ ҲАВЗАЛАРИГА ОИД МАЪЛУМОТЛАР

Fan yo'nalishi:
pdf

file.pdf

PDF

MAQOLA ANNOTATSIYASI

quote
Мақолада XIX ‒ XX аср боши хорижий тарихий манбаларида ҳозирги Ўзбекистон ҳудудида жойлашган асосий сув ҳавзалар – Орол денгизи, Амударё, Сирдарё, Зарафшон, Қашқадарё, Чирчиқ дарёлари ҳақидаги маълумот ва қарашлар таҳлил қилинган. Ушбу сув ҳавзаларига хорижликларнинг қизиқишини белгилаб берган сабаблар очиб берилган.

MUALIFLAR

Teglar

# Орол денгизи# Аральское море# Aral Sea# Амударё# Сирдарё# Амударья# Сырдарья# Ўзбой# Узбой# Uzboy# Syrdarya# Зарафшон# Zeravshan# Чирчиқ# Қашқадарё# Кашкадарья# Kashkadarya# Amu Darya# Зерафшан# “Амударё масаласи”# Чирчик# “Амударьинский вопрос”# Chirchik# “problem of Amudarya”

Maqolani baholang

0

0 ta

Maqola idintifikatorlari

Foydalanilgan adabiyotlar

1. De Goeje M.J. Das alte bett des Oxus Amu-Darja. – Leiden, E.J.Brill, 1875.

2. Humboldt Alexander von. Asie centrale: recherches sur les chaines des montagnes et la climatologie comparée. - Paris: Gide, 1843.

3. Hugues Luigi. II lago di Aral. // «Туркестанский сборник». Том 197. – 1874.

4. Аленицын В.Д. Аму-дарья // Живописная Россия. Т.Х. Средняя Азия. – Санкт-Петербург, 1889.

5. Бартольд В. Сведения об Аральском море и низовьях Амударьи с древнейших времен до XVII века. Соч. Т.3. – Москва: Наука, 1965.

6. В странах Средней Азии. Путевые впечатления Генриха Мозера 1882-1883 гг. // Русская старина. Год 19. 1888, №3.

7. Зияева Д. Орол денгизини тадқиқ этиш бўйича экспедициялар фаолияти / Ўзбекистон ҳудудида табиий фанлар йўналишидаги илмий тадқиқот ва экспедициялар (XIX – ХХ аср бошлари). – Тошкент: Академнашр, 2019.

8. Камолиддин Ш. Ўрта Осиёнинг қадимги туркий жой номлари. – Мозийдан садо. – 2006. – №2.

9. Каульбарс А.В. Низовья Аму-Дарьи, описанные по собственным исследованиям в 1873 г. – Санкт- Петербург, 1881.

10. Коншин А. М. Сарыкамышский озерный бассейн и Западный Узбой. (В кн. Изв. ИРГО. Т. 21.) – СПб., 1886. – С. 202-218.

11. Костенко Л. Туркестанский край. Опыт военно-статистического обозрения Туркестанского военного округа. – СПб., 1880.

12. Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. Том 1. – Санкт-Петербург, 1911.

13. Лохтин В. Река Аму и ее древнее соединение с Каспийском морем. – СПб., 1879.

14. Маев Н.А. Топографический очерк. Материалы для статистики Туркестанского края. – Санкт- Петербург, 1872.

15. Мейендорф Е.К. Путешествие из Оренбурга в Бухару. – М.: Наука, 1975.

16. Остроумов Н. География Туркестанского края. – Санкт-Петербург, 1886.

17. Пропуск воды р. Аму-Дарьи по строму ея руслу в Каспийское море и образование непрерывного водного пути от границ Афганистана до Петербурга. – Санкт-Петербург, 1893.

18. Раззоқов А. Сув ва ҳаёт. – Т.: Меҳнат, 1991.

19. Расулова Д. Француз тадқиқотчиларининг илмий экспедициялари / Ўзбекистон ҳудудида табиий фанлар йўналишидаги илмий тадқиқот ва экспедициялар (XIX – ХХ аср бошлари). – Т.: Академнашр, 2019.

20. Романов Н.К. Аму и Узбой. – Самара, 1879.

21. Скайлер Ю. Туркистон: Россия Туркистони, Қўқон, Бухоро ва Ғулжага саёҳат қайдлари. – Т.: O’zbekiston, 2019.

22. Стебницкий И.И. Обзор сведений о прежнем течении Амударьи в Каспийское море. – 1876.

23. Шульц В.Л. Гидрография Средней Азии. – Т.: Издательство САГУ, 1958.

24. Ўзбекистон Миллий архиви. И-1-фонд, 14-рўйхат, 466-иш, 63-варақ.

public

SLIB.uz — O'zbekiston ilmiy jurnallari va maqolalar yagona tizimda ilmiy nashirlarni bir joyda ko'rish, izlash va ulardan foydalanish imkonini beruvchi zamonaviy platforma.

Ijtimoiy tarmoqlarda
instagramtelegramyoutubefacebook

Bog'lanish uchun

Manzil:Chilonzor tumani Qatortol ko'chasi 60B

Tel:+998(55)511-44-00

Savol-javob va takliflar uchun

© 2026 Barcha huquqlar himoyalangan.