680c897964abf.pdf
DOI:
Mavjud emas
M. Fuad Köprülü. (1976). Türk еdebiyatında ilk mutasavvıflar. https://www.profdrosmanegri.com: Fuad-Koprulu.
А. Кочеткова (1999). Психологические основы современного управления персоналом. М
А.Рахманов. (2007). Ислом ҳуқуқи. Тошкент: ТДЮИ.
Аbu Аli ibn Sino. (2008). https://ziyouz.uz/jahon-nasri. Получено из https://ziyouz.uz.
Абдулазиз Мансур таржимаси. (2001). Тошкент ислом университети нашриёти.
Абдулазиз Мансур таржимаси. (2001). Қуръони карим. Тошкент: Тошкент ислом университети нашриёти.
Абу Наср Форобий. (1993). Фозил одамлар шаҳри. Тошкент: А.Қодирий номидаги халқ мероси нашриёти.
Бертельс Е.Э. (1965). Избрранные труды: суфизм и суфийская литература. Москва: Наука.
Валихўжаев Б. (1993). Ўзбек адабиётшунослиги тарихи. Тошкент: Ўзбекистон.
Ғаффорова З. (2001). Навоийнинг ҳамд ва наът ғазаллари. Тошкент: Маънавият.
Дейл Карнеги. (1992). Как завоевать друзей и оказывать влияние на людей. Тошкент: Шарк.
И.Галинская. (2001). Литература и философия: проблемы взаимодействия. Казан: Наука.
И.Ҳаққулов. (1990). Аҳмад Яссавий. Ҳикматлар. Тошкент: Ғ.Ғулом.
Ионова А. (2004). Этика и культура государсвенного управления: Учебное пособие. Москва: РАГС.
История Узбекисой, С. (1955). Книга первая. Ташкент: АН УзССР.
Кнорринг.В.И. (2003). Основы искусства управления. Москва: Дело.
Комилов Н. (1996). Тасаввуф ёки комил инсон ахлоқи. 1-китоб. Тошкент: Ёзувчи.
Комилов Н. (2005). Хизр чашмаси. Тошкент: Маънавият.
Кочеткова, А. (1999). Психологические основы современного управления персоналом. Москва: Зерцало.
Кристоф Бизер. (2002). Дидактика религии. Нойкирхен: Флюин.
Қобилов У. (2019). Ўзбек адабиётида нубувват мотиви ва образлари талқини (XIV–XV асрлар) фан доктори (DSс) диссертацияси,. Ўзбек адабиётида нубувват мотиви ва образлари талқини (XIV–XV асрлар) фан доктори (DSс) диссертацияси, (стр. 283). Самарқанд: Самду.
Қўлланма. (2018). Адабиётшунослик фанидан ўқув қўлланма. Тошкент: ЎзДЖТУ.
Қуръони карим (Абдулазиз Мансур тарж.). (2001). Қуръони карим. Тошкент: Тошкент ислом университети нашриёти.
Маллаев Н. (1965). Ўзбек адабиёти тарихи. Тошкент: Ўқитувчи.
Надеева М.И. (2011). Духовные ценности ислама. Казань: КНИТУ.
Р.Воҳидов. (1994). Алишер На воий ва илоҳиёт. Бухоро: Бухоро.
Сагдуллаев А.,Мавлонов У. (2006). Ўзбекистонда давлат бошқаруви тарихи. Тошкент: Академия.
Сагдуллаев ва бошқалар. (2000). Ўзбекистон тарихи: давлат ва жамият тараққиёти. . Тошкент: Академия.
Саҳиҳи Бухорий. (2008). Саҳиҳи Бухорий, I китоб. Тошкент: Ўзбекистон миллий энциклопедияси.
Старобинский Э.С. (1995). Как управллять персоналом. Москва: Бизнес-школа Интел-синтез.
Ҳ.Кароматов. (1993). Қуръон ва ўзбек адабиёти. Тошкент: Фан.
Ҳожи Исматуллоҳ Абдуллоҳ. (2005). Марказий Осиёда ислом маданияти. Тошкент: Шарқ.
Ҳотамий, С. М. (2003). Ислом тафаккури тарихидан. Тошкент: Минҳож.
Чен, Ч. (2006). Муваффақиятга элтувчи муомала санъати. Тошкент: Янги.
Юсуф Хос Ҳожиб. (1971). Қутадғу билиг. Тошкент: Фан.