199

Мазкур мақолада таниқли археолог, Ўрта Осиёдаги биринчи археология мактабининг асосчиси – Михаил Евгениевич Массоннинг ҳаёти ва илмий фаолияти ҳақида сўз боради. Массон 1897 йил 5 декабрда Россиянинг Санкт-Петербург шаҳрида узоқ йиллар шарқ маърифати маскани саналмиш Самарқандда ер тузувчи бўлиб ишлаган рус оиласида туғилган. Михаил Евгениевич Массоннинг ҳаёти, илмий ва ижодий йўлини битта мақола шаклида тўлиқ акс эттириш анча мушкул иш саналади. Шунинг учун муаллиф ўз мақоласида унинг шогирдлари, ҳамкасблари томонидан билдирилган фикрлари орқали олимнинг қандай шахс эканлигини, унинг иштиёқи, меҳнатсеварлиги, интизоми, талабчанлиги, ўқув жараёнлари, амалий изланишларда талабалар ва ҳамкасблари учун намуна бўлиб хизмат қилганлигини эътироф этади. Шунингдек, олим томонидан яратилган археология мактабининг тарихий аҳамияти ҳақида ҳам ўз қарашлари билан ўртоқлашади.

  • Ўқишлар сони 176
  • Нашр санаси 27-08-2019
  • Мақола тилиO'zbek
  • Саҳифалар сони64-69
Калит сўзлар
English

The State museum of the Armed Forces of the Republic of Uzbekistan in one of the largest military and historical museums in the Central Asian region. The Museum began its activities in the building of the Central house of officers, Tashkent, March 4, 1965 as the Central Museum of the Armed Forces of the Turkestan military district. Historical exhibits of the museum show the sequence of development of military art and techniques in the territory of our country. The exhibition reflects the evolution of weapons, from bows and arrows of the Iron Age to modern submachine guns and homing missiles. The museum has about 30 000 exhibits and archival materials. The activity of the museum makes a special and significant contribution to the militarypatriotic and spiritual and moral education of young people, forms a genuine sense of pride among servicemen for belonging to the Armed Forces of the Republic of Uzbekistan

Ўзбек

Мазкур мақолада таниқли археолог, Ўрта Осиёдаги биринчи археология мактабининг асосчиси – Михаил Евгениевич Массоннинг ҳаёти ва илмий фаолияти ҳақида сўз боради. Массон 1897 йил 5 декабрда Россиянинг Санкт-Петербург шаҳрида узоқ йиллар шарқ маърифати маскани саналмиш Самарқандда ер тузувчи бўлиб ишлаган рус оиласида туғилган. Михаил Евгениевич Массоннинг ҳаёти, илмий ва ижодий йўлини битта мақола шаклида тўлиқ акс эттириш анча мушкул иш саналади. Шунинг учун муаллиф ўз мақоласида унинг шогирдлари, ҳамкасблари томонидан билдирилган фикрлари орқали олимнинг қандай шахс эканлигини, унинг иштиёқи, меҳнатсеварлиги, интизоми, талабчанлиги, ўқув жараёнлари, амалий изланишларда талабалар ва ҳамкасблари учун намуна бўлиб хизмат қилганлигини эътироф этади. Шунингдек, олим томонидан яратилган археология мактабининг тарихий аҳамияти ҳақида ҳам ўз қарашлари билан ўртоқлашади.

Калит сўзлар
Муаллифнинг исми Лавозими Ташкилот номи
1 SHAMUKARAMOVA F.. кандидат исторических наук старший научный сотрудник Института истории АН РУз
Ҳавола номи
1 1. Лунин Б.В. Ученый, педагог, общественный деятель // История и археология Средней Азии. Ашхабад: Ылым,1978. С.12-19.
2 2. Массон М.Е. Прикладные задачи археологии и их тематика в Средней Азии // Комитет наук УзССР. Т., 1937. От-дельное издание.
3 3. Массон М.Е. Археологические исследования в Узбекистане (1924-1939) // Наука в Узбекистане за 15 лет. Ташкент, 1939
4 4. Массон М.Е. Археологические работы в Узбекистане за 1933-1935 годы // Труды III Международного конгресса по иранскому искусству и археологии. Л., 1939
5 5. Массон М.Е. Городища Старого Термеза и их изучение // Труды Узбекистанского филиала АН СССР. Серия I. Вып. 2. Ташкент, 1940.
6 6. Массон М.Е. Краткий очерк истории изучения Средней Азии в археологическом отношении // Труды САГУ. Археология Средней Азии. Новая серия. Вып. LXXXI. Ташкент: Издательство САГУ, 1956
7 7.Массон М.Е. Среднеазиатская археологическая школа ТашГУ // Труды Среднеазиатского гос. ун-та. Вып. 295. Археология Средней Азии. Ташкент, 1966.
Кутилмоқда