2_f51cc02d.pdf
M.Kamilov
"O`ZBEKISTON XALQARO ISLOM AKADEMIYASI" DAVLAT MUASSASASI
Исламская мысль · 11 Sentabr 2026
Исламская мысль · 11 Sentabr 2026
Исламская мысль · 11 Sentabr 2026
Исламская мысль · 11 Sentabr 2026
Исламская мысль · 11 Sentabr 2026
Исламская мысль · 11 Sentabr 2026
ISLOM ZIYOSI · 11 Iyun 2026
ISLOM ZIYOSI · 8 May 2026
ISLOM ZIYOSI · 8 May 2026
ISLOM ZIYOSI · 8 May 2026
ISLOM ZIYOSI · 8 May 2026
ISLOM ZIYOSI · 8 May 2026
Абдуллаев, А. (2002). Абуллайс ас-Самарқандий ҳаёти ва ижоди. Тошкент ислом университети илмий таҳлил ахбороти, (1), 28–31.
Абдулкарим ас-Самъоний. (1999). Насабнома (Ал-Ансоб) (А. Раззоқ, тарж.). Бухоро: Бухоро.
Абул Муин Насафий. (2017). Табсират ал-адилла (С. Оқилов, тарж. ва изоҳлар муаллифи, Ж. 1). Тошкент: Ҳилол-нашр.
Аз-Заҳабий. (б.й.). Сияру аълом ан-нубало (Ж. 18).
Ат-Тамимий. (б.й.). Ат-Табақот (Ж. 2).
Бартольд, В. В. (1963). История Туркестана. В Собрание сочинений (Т. 2, Ч. 1). Москва.
Bedir, M. (1999). The Early Development of Hanafi Usul al-Fiqh (Doctoral dissertation). Manchester: University Press.
Bedir, M. (2010). Buhara Hukuk Okulu (Vakıf hukuku bağlamında 10–13. yüzyıl Orta Asya Hanefi hukuku üzerinde bir inceleme). İstanbul: Edam Akademi Kitaplığı.
Brockelmann, C. (1937). Geschichte der arabischen Litteratur. Supplementband I. Leiden.
Исмоил Бошо ал-Бағдодий. (1992). Ҳадият ал-‘орифин. Байрут.
Камалиддинов, Ш. (1993). «Китоб ал-ансаб» Абу Са‘да Абдалкарима ибн Мухаммада ас-Сам‘ани как источник по истории и истории культуры Средней Азии. Ташкент.
Каҳҳола, У. Р. (1980). Муъжам ал-муаллифин (Ж. 2). Байрут: Дор иҳёи-т-турос ал-арабий.
Комилов, М. М. (2000). Мовароуннаҳр фиқҳ илми ривожида Алоуддин ас-Самарқандийнинг ўрни ва «Туҳфат ул-фуқаҳо» асарининг аҳамияти (Тарих фанлари номзоди диссертацияси автореферати). Тошкент.
Қураший, Абу Муҳаммад Абдулқодир ибн Абилвафо Муҳаммад ибн Муҳаммад Мисрий. (1993). Жавоҳир ал-мудийа фи табақот ал-ҳанафийя (Ж. 1–5, А. М. Хулв таҳрири остида). Қоҳира: Ҳижр.
Муҳаммад Абдулҳай Лакнавий. (1998). Фавоид ал-баҳийя фи тарожим ал-ҳанафийя (А. Заҳабий таҳрири остида). Байрут: Дор ал-Арқам ибн ал-Арқам.
Муҳаммад Наршахий. (1966). Бухоро тарихи. Тошкент.
Муҳаммад ал-Кардарий ал-Баззозий ал-Хоразмий. (б.й.). Ал-Жомиъ ал-Важиз (Қўлёзма, Сулаймония кутубхонаси, №158). Истанбул.
Муминов, А. К. (1990). Мавераннахрская школа фикха (IX–XIII века). Общественные науки в Узбекистане, (10), 40–41.
Муминов, А. К. (2003). Роль и место ханафитских ‘улама’ в жизни городов Центрального Мавараннахра (II–VII/VIII–XIII вв.) (Докторская диссертация). Ташкентский исламский университет.
Хайруддин аз-Зириклий. (1998). Ал-Аълом (Ж. 4). Байрут: Дор ал-илм ли-л-малайин.
Халидов, А. Б. (1986). Арабские рукописи Института востоковедения Академии наук СССР (Т. 1). Москва: Наука.
Ҳусомуддин Садр Шаҳид. (1977–1978). Шарҳ адаб ал-қози ли-л-Хассоф (Ж. 1–4, М. Ҳ. Сархон таҳрири остида). Бағдод: Дор ал-Араб.
Юзеева, А. Н. (2003). Очерки Марджани о восточных народах. Казань: Татарское книжное издательство.
ابو الحسنات محمد عبد الحي اللكنوي. (1903). الفوائد البهية في تراجم الحنفية. قازان.