logo
calendar1 октябр 2020
view1
Asosiy til:Rus

ТУРИСТИК ДЕСТИНАЦИЯ, УНИНГ ТУРЛАРИ ВА МУАММОЛАРНИ ТАЪРИФЛАШ

Fan yo'nalishi:
pdf

5f75c0cc68f0b.pdf

PDF

MAQOLA ANNOTATSIYASI

quote
Мазкур мақолада замонавий туристик мунозарасининг асосий тушунчалари, туристик мақсад таҳлил қилинади. Сайёҳлик мақсадлари турлари ва муаммолари аниқланади ва урганилади. Узбекистон, Россия, Европа ва дунёнинг бошка мамлакатларида сайёҳлик сохасининг жадал ривожланиши муносабати билан, сўнгги пайтларда сайёҳлик йўналиши ҳақида гапириш масаласи тобора кўпроқ кўтарилмоқда. Хозирги кунда туризм аксарият штатларда ижтимоий-иқтисодий фаолиятнинг етакчи йўналишларидан бирига айланди ва туризм индустрияси истеъмолчиларнинг моделлари ва аҳолининг муҳим қисмининг ижтимоий хулк- атворининг ажралмас қисми ҳисобланади. Замонавий туризм индустрияси жаҳон иқтисодиётининг энг катта, энг даромадли ва тез ривожланаётган тармоқларидан биридир. Жаҳон сайёҳлик саноатининг даромадлари нефтни сотишдан тушган тушумдан ошиб кетади. ЖСТ статистик маълумотларига кўра, дунёнинг 80 % мамлакатларида кирувчи туризм тармоғи иқтисодиётнинг етакчи бешлигига киради ва 40 % мамлакатларда бу етакчи тармоқдир. Тадқиқот таҳлиллари келтирилади.

MUALIFLAR

Teglar

# activity# деятельность# типология# typology# ускоренное развитие# entertainment# саноат# industry# туризм# tourism# дискурс# discourse# тип# type# мунозара# прибыль# profit# развлечение# даромад# достопримечательности# хил# индустрия# определение дестинации# условия# привлекательность# ведущее направление# социально- экономический# rapid development# identification of destination# sightseeing# conditions# attractiveness# leading direction# socio-economical# тез ривожланиш# максадни аниклаш# диккатга сазовор жойлар# уйин-кулги# шартлар# жозибадорлик# етакчи йуналиш# ижтимоий-иктисодий# фаолияти

Maqolani baholang

0

0 ta

Maqola idintifikatorlari

Foydalanilgan adabiyotlar

1 ЛeйперН. Основы туризма: К определению туризма, туриста, и туристической индустрии// Летопись туристических исследований. 1979. Вoл. 6(4).с.390-407

2 AльтофВ. Въезднойтуризм. Mюнхeн; Вeна: OлдeнбургВeрлaг, 2001.с.356

3 Гончарова Н.А. Развитие туристической дестинации. – Ольборг: Ольборгский университет, 2010. – 152

4 MeдлиkС. Словарьпутешествий, туризма и гостеприимства. 3-еизд. Наука Эльсевьер, 2003, с.273

5 Морозов М.А. Туритические дестинации и закономерности их развития. – М.:2005. – с. 155 .

6 Николаев С.С. Стратегия формирования единого туристического пространства в регионе: С.-Петерб.гос.ун-т экономики и финансов, 2000.- с. 16.

7 Кирьянова Л.Г. «Туристическая дестинация» как комплексный концепт и ключевой элемент туристской системы//Вестник: Кем ГУ.2012.№1.

8 Морозов М.А. Экологический туризм. – М.:2007. – с. 195 .

9 Николаев С.С. Развитие экологического туризма в регионе: С.- Петерб.гос.ун-т экономики и финансов, 2001.- с. 39.

10 MeдлиkС. Толковый cловарь терминов туризма и гостиничного хозяйства. 3- еизд. Наука Эльсевьер, 2005, с.185

11 Кирьянова Л.Г. «Основные понятия экологического туризма//Вестник: Кем ГУ.2014.№3.

12 Фёдорова У.А. Совершенствование системы организационно- экономического моделирования управления развитием культурно- познавательного туризма на объектах Культурного Наследия ЮНЕСКО:С.- Петерб.гос.ун-т экономики и финансов, 2012.-с.69.

13 Александрова А.Ю. Туристская поездка как сумма впечатлений:М:2015.-с.93.

14 Карпова Г.А. Классификация в туризме: практика и методология: М: 2012. с.58.

15 Арутюнян С.А. Организационно- экономический подход к формированию туристского сектора экономики: М: 2010.-с.71.

public

SLIB.uz — O'zbekiston ilmiy jurnallari va maqolalar yagona tizimda ilmiy nashirlarni bir joyda ko'rish, izlash va ulardan foydalanish imkonini beruvchi zamonaviy platforma.

Ijtimoiy tarmoqlarda
instagramtelegramyoutubefacebook

Bog'lanish uchun

Manzil:Chilonzor tumani Qatortol ko'chasi 60B

Tel:+998(55)511-44-00

Savol-javob va takliflar uchun

© 2026 Barcha huquqlar himoyalangan.