191

Фитрат ХХ аср бошлари туркистонлик зиёлиларнинг кўзга кўринган вакилларидан бири. У қисқа давр мобайнида ҳеч ким танимаган мадраса талабаси даражасидан Туркистон жадидчилигининг ғоявий етакчиларидан бирига айланиб улгурди. Унинг, Туркияда нашр қилиниб, Туркистонга яширинча олиб келинган “Мунозара” ва “Баёноти сайёҳи ҳиндий” деб номланган илк насрий асарлари ўлкада янги усул мактабларининг кенг ёйилишига катта таъсир кўрсатди. У бухоролик ёшлар ичидан биринчилардан бўлиб Истанбулга юборилди. У ерда Фитрат янги ташкил этилган Бухоро хайрия жамияти ишларини юргизиш билан бирга ўқишини ҳам давом эттирди. Мақолада Фитратнинг Туркияда, хусусан, Истанбулда Бухоро ёшлари ишларидаги фаолияти таҳлил қилинган. Бундан ташқари, Фитратнинг Туркияга юборилиши ҳамда “Мунозара” асарининг ёзилиши билан боғлиқ масалалар танқидий нуқтаи назардан ўрганилган.

  • Read count191
  • Date of publication15-04-2020
  • Main LanguageO'zbek
  • Pages9
Ўзбек

Фитрат ХХ аср бошлари туркистонлик зиёлиларнинг кўзга кўринган вакилларидан бири. У қисқа давр мобайнида ҳеч ким танимаган мадраса талабаси даражасидан Туркистон жадидчилигининг ғоявий етакчиларидан бирига айланиб улгурди. Унинг, Туркияда нашр қилиниб, Туркистонга яширинча олиб келинган “Мунозара” ва “Баёноти сайёҳи ҳиндий” деб номланган илк насрий асарлари ўлкада янги усул мактабларининг кенг ёйилишига катта таъсир кўрсатди. У бухоролик ёшлар ичидан биринчилардан бўлиб Истанбулга юборилди. У ерда Фитрат янги ташкил этилган Бухоро хайрия жамияти ишларини юргизиш билан бирга ўқишини ҳам давом эттирди. Мақолада Фитратнинг Туркияда, хусусан, Истанбулда Бухоро ёшлари ишларидаги фаолияти таҳлил қилинган. Бундан ташқари, Фитратнинг Туркияга юборилиши ҳамда “Мунозара” асарининг ёзилиши билан боғлиқ масалалар танқидий нуқтаи назардан ўрганилган.

Русский

Фитрат один из видных туркестанских интеллектуалов начала ХХ века. Он в краткий период времени из неизвестного студента мадраса стал одним из идеологических лидеров туркестанского джадидизма. Его первые произведения “Муназара” (Спор) и “Баянати саяяхи хинди” (Дневник индийского путешественника), изданные в Стамбуле и тайно привезенные в Туркестан, оказали большое влияние на распространение новометодных школ в крае. Он первым из бухарской молодежи был отправлен в Стамбул, где занимался делами новоучрежденного благотворительного общества Бухары и продолжал свое обучение. В статье делается попытка проанализировать деятельность Фитрата в Турции, в частности, его участия в делах бухарской молодежи в Стамбуле. Кроме того, в статье критически рассмотрен вопрос обстоятельств отправки Фитрата в Стамбул и история создания его произведения “Муназара”.

English

Fitrat is one of the prominent Turkestan intellectuals of the early twentieth century. In a short period of time he, an unknown student of madrasa, became one of the ideological leaders of Turkestan Jadidism. His first fictions “Munazara” (Debate) and “Bayanati Sayyahi Hindi” (Diary of an Indian Traveller), published in Istanbul and secretly brought to Turkestan, had a great influence on the spread of new-method schools in Turkestan. Fitrat, one of the first of the Bukhara youth, was sent to Istanbul, where he was engaged in the affairs of the newly established Bukhara charitable society and as well as continued his studies. The article attempts to analyze the activities of Fitrat in Turkey, in particular, his participation in the affairs of Bukhara youth in Istanbul. In addition, the article critically examined the circumstances of Fitrat’s sending to Istanbul and the history of the creation of his fiction “Munazara”.

Author name position Name of organisation
1 Abdirashidov Z.S. Фалсафа фанлари доктори (PhD), доцентШарқ тиллари кафедраси Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ваадабиёти университети
Name of reference
1 Adam V. Rußlandmuslime in Istanbul am Vorabend des Ersten Weltkrieges: die Berichterstattung osmanischer Periodika über Rußland und Zentralasien. Frankfurt a.M, 2002. —512 s.
2 Allworth E. A. The Preoccupations of ‘Abdalrauf Fitrat, Bukharan Nonconformist: An Analysis and List of His Writings. Berlin: Des Arab. Buch, 2000. —72 р.
3 ‘Aynī Sadr al-Dīn. Bukhārā inqilābīning ta’rīkhī. Shimada Shizuo, Sharifa Tosheva (eds.). NIHU Program Islamic Area Studies TIAS: Department of Islamic Area Studies, Center for Evolving Humanities, Graduate School of Humanities and Sociology, The University of Tokyo. 2010. —299 р.
4 Kocaoğlu T. (ed.). The Reform Movements and Revolutions in Turkistan (1900-1924). SOTA, Haarlem 2001. —499 р.
5 Komatsu H. 20. Yüzyil Başlarında Orta Asya’da Türkcüluk ve Devrim Hareketleri. Ankara, 1993. —79 s.
6 Togan A. Z. V. Bugünkü türkili Turkistan ve yakin tarihi. Cilt I. Istanbul, 1942–1947. —696 s.
7 Абдурауф Фитрат. Танланган асарлар. 1-жилд: Шеърлар, насрий асарлар, драмалар —Тошкент: Маънавият, 2000. —256 б.
8 Айни С. Таърихи инқилоби Бухоро. —Душанбе: Адиб, 1987. —240 б.
9 Айни С. Намунаи адабиёти тожик. —Душанбе: Адиб, 2010. —448 б.
10 Болтабоев Ҳ. Фитрат ва жадидчилик. —Тошкент: Ўзбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти, 2007. —215 б.
11 Бухоро таъмими маориф жамияти хайриясининг Низомнома ва Хатти Ҳаракатидир. —Истанбул: Матин босмахонаси, 1327. —8 б.
12 Исмоил. Бухоро масаласи. // Таржимон, No5, 29.01.1910. —2 б.
13 Исмоил. Бухорои шариф воқеаси. // Таржимон, No4, 22.01.1910. —1–2 б.
14 Истанбулда Бухоро жамияти хайрияси. // Таржуман, No52, 25.12.1909. —3 б.
15 Қосимов Б. Аллома адиб. —Фитрат. Чин севиш. Шеърлар, драмалар, мақолалар. —Тошкент: Ғ.Ғулом номидаги адабиёт ва санъат нашриёти, 1996. —3–22 б.
16 Муҳтарам Ҳоҷӣ Неъматуллоҳ. Тазкирату-ш-шуаро. —Душанбе: Дониш, 1975. —369 с.
17 Раҳимова Г. “Мунозара” –“уйғониш даракчиси”. // Ўзбекистон адабиёти ва санъати, 1989 йил 52-сон. —3 б.
18 Телеграм. Дохилия хабарлари. // Таржимон, No3, 13.01.1910. —3 б.
19 Фитрат Бухорий. Мунозараи мударриси бухорий бояк фаранги дар Ҳиндустон. Истанбул: Матбааи исломияи Ҳикмат. 1327. —68 б.
20 Фитрат. Давраи ҳукмрониии Амир Олимхон. Ҳозиркунандаи нашр А.Насриддинов. Душанбе: Палатайи давлатийи китобҳо, 1991. —62 с.
21 Фитрат. Ёпишмаган гажжаклар. Ўртоқ Бойбўлатовга очиқ хат. —Фитрат. Чин севиш. Шеърлар, драмалар, мақолалар. Тошкент: Ғ.Ғулом номидаги адабиёт ва санъат нашриёти, 1996. —242–253 б.
22 Фитрат. Ҳиндистонда бир фаранги ила бухороли бир мударриснинг бир неча масъалалар ҳам усули жадида хусусида қилган Мунозараси. Ташкент, Типо-Литография В.М.Ильина, 1913 г. —41 б.
23 Ҳожи Муин Шукруллоҳ. Беседа француза с бухарским мударрисом (бухоролик мударрис ила бир фарангини Ҳиндистонда макотиби жадида хусусинда ўлан мунозараси). // Туркистон Вилоятининг Газети, 1911, No63–66, 68–74. —2–3 б.
Waiting