192

 

Although the work "Sharh at-Ta‘arruf li-madhhab
at-tasawwuf " by Khoja Abu Ibrahim Isma‘il b.
Mohammad bin ‘Abdullah al-Mustamli al-Bukhari
(d.434 AH/1043) was the fist Persian work and
also one of the most important sources of ancient
tasawwuf, it has not caught much attention of the
researchers so far and it has not been studied well
in the researches, specifially, in the source study
of tasawwuf. Nevertheless, this work plays a major
role not only with huge size by four volumes, but also
its value and importance of being an encyclopedic
source on the history, theory and terminology of
tasawwuf and the lives and activities of Sufi, not
only among Persian Suf sources, but also among
fundamental works on general tasawwuf theory.
 

 

Хожа Абу Иброҳим Исмоил бин Муҳаммад
бин Абдуллоҳ ал-Мустамлий ал-Бухорий
(ваф.434/1043) томонидан XI асрнинг бошларида
ёзилган «Шарҳ ат-Таъарруф ли-мазҳаб ат-
тасаввуф» асари тасаввуфга бағишланган
илк форсча асар ҳамда тасаввуфга оид
қадимий муҳим манбалардан бири бўлишига
қарамасдан, шу пайтга қадар тадқиқотчилар
эътиборидан четда қолиб кетган бўлиб,
тасаввуф борасидаги тадқиқотлар, хусусан
тасаввуф манбашунослигида етарли даражада
ўрганилмаган. Ҳолбуки, ушбу асар нафақат
ўзининг тўрт жилддан иборат бўлган улкан
ҳажми, балки тасаввуф тарихи, тасаввуф
назарияси, тасаввуф терминологияси ҳамда
сўфийлар ҳаёти ва фаолиятига оид қомусий
манба сифатидаги қиммати ва аҳамияти
жиҳатидан ҳам нафақат форс тилидаги
сўфийлик манбалари, балки умуман тасаввуф
назариясига оид фундаментал асарлар орасида
муносиб ўрин эгаллайди. Ушбу мақолада
«Шарҳ ат-Таъарруф ли-мазҳаб ат-тасаввуф»
асарининг тасаввуфга оид муҳим манба
сифатидаги асосий хусусиятлари тўғрисида сўз
юритилади.
 

 

Произведение Хаджа Абу Ибрахима
Исма‘ила б. Мухаммада б. ‘Абдаллаха ал-
Мустамли ал-Бухари «Шарх ат-Та‘арруф ли-
мазхаб ат-тасаввуф», написанное в начале
XI века, является одним из наиболее ранних
и авторитетных источников по суфизму
на персидском языке. Благодаря своему
значительному объёму и энциклопедическому
охвату сочинение занимает достойное место
не только среди источников по суфизму на
персидском языке, но и среди фундаментальных
трудов по теории суфизма в целом. Однако
до сего времени это сочинение оставалось вне
поля зрения многих исследователей и не было
изучено в должной степени в исследованиях
по суфизму, в частности, в источниковедении
суфизма. Данная статья посвящена основным
особенностям произведения «Шарх ат-Та‘арруф
ли-мазхаб ат-тасаввуф» в качестве важного
источника по суфизму.
 

  • Web Address
  • DOI
  • Date of creation in the UzSCI system 11-12-2019
  • Read count 178
  • Date of publication 01-11-2017
  • Main LanguageIngliz
  • Pages57-64
English

 

Although the work "Sharh at-Ta‘arruf li-madhhab
at-tasawwuf " by Khoja Abu Ibrahim Isma‘il b.
Mohammad bin ‘Abdullah al-Mustamli al-Bukhari
(d.434 AH/1043) was the fist Persian work and
also one of the most important sources of ancient
tasawwuf, it has not caught much attention of the
researchers so far and it has not been studied well
in the researches, specifially, in the source study
of tasawwuf. Nevertheless, this work plays a major
role not only with huge size by four volumes, but also
its value and importance of being an encyclopedic
source on the history, theory and terminology of
tasawwuf and the lives and activities of Sufi, not
only among Persian Suf sources, but also among
fundamental works on general tasawwuf theory.
 

 

Хожа Абу Иброҳим Исмоил бин Муҳаммад
бин Абдуллоҳ ал-Мустамлий ал-Бухорий
(ваф.434/1043) томонидан XI асрнинг бошларида
ёзилган «Шарҳ ат-Таъарруф ли-мазҳаб ат-
тасаввуф» асари тасаввуфга бағишланган
илк форсча асар ҳамда тасаввуфга оид
қадимий муҳим манбалардан бири бўлишига
қарамасдан, шу пайтга қадар тадқиқотчилар
эътиборидан четда қолиб кетган бўлиб,
тасаввуф борасидаги тадқиқотлар, хусусан
тасаввуф манбашунослигида етарли даражада
ўрганилмаган. Ҳолбуки, ушбу асар нафақат
ўзининг тўрт жилддан иборат бўлган улкан
ҳажми, балки тасаввуф тарихи, тасаввуф
назарияси, тасаввуф терминологияси ҳамда
сўфийлар ҳаёти ва фаолиятига оид қомусий
манба сифатидаги қиммати ва аҳамияти
жиҳатидан ҳам нафақат форс тилидаги
сўфийлик манбалари, балки умуман тасаввуф
назариясига оид фундаментал асарлар орасида
муносиб ўрин эгаллайди. Ушбу мақолада
«Шарҳ ат-Таъарруф ли-мазҳаб ат-тасаввуф»
асарининг тасаввуфга оид муҳим манба
сифатидаги асосий хусусиятлари тўғрисида сўз
юритилади.
 

 

Произведение Хаджа Абу Ибрахима
Исма‘ила б. Мухаммада б. ‘Абдаллаха ал-
Мустамли ал-Бухари «Шарх ат-Та‘арруф ли-
мазхаб ат-тасаввуф», написанное в начале
XI века, является одним из наиболее ранних
и авторитетных источников по суфизму
на персидском языке. Благодаря своему
значительному объёму и энциклопедическому
охвату сочинение занимает достойное место
не только среди источников по суфизму на
персидском языке, но и среди фундаментальных
трудов по теории суфизма в целом. Однако
до сего времени это сочинение оставалось вне
поля зрения многих исследователей и не было
изучено в должной степени в исследованиях
по суфизму, в частности, в источниковедении
суфизма. Данная статья посвящена основным
особенностям произведения «Шарх ат-Та‘арруф
ли-мазхаб ат-тасаввуф» в качестве важного
источника по суфизму.
 

Name of reference
1 1. Madelung W. The Early Murji’a in Khurasan and Transoxania and the Spread of Hanafim // Der Islam. 59. 1982. 2. D. DeWeese. The Eclipse of the Kubraviyah in Central Asia // Iranien Studies. 21 )1–2(, 1988; The Mashā'ikh-i Turk and the Khojagān: Rethinking the Links between the Yasavī and Naqshbandī Suf Traditions // Journal of Islamic Studies. 7 )2(. المستملی البخاری، ابو ابراهيم اسماعيل بن محمد. . 3 شرح التعرف لمذهب التصوف / به تصحيح محمد روشن. در 5 ربع. تهران: اساطير، -1363 1366هجرية شمسية. ربع أول. .مقدمۀ محمد روشن حبيبی، عبدالحی. يکی از قديمی ترين نسخ زبان پارسی 4 دوره سامانی // دانش. شمارۀ سوم، بهمن. کابل 1331 – فوريه 1953. عطاء الله تدين. "جلوه های تصوف وعرفان در إيران 5 .وجهان". تهران. سنة 1374 هجرية شمسية .مجلة "أدب التبريز". عام 2007م عدد 4 6
Waiting