304

  • Web Address
  • DOI
  • Date of creation in the UzSCI system 11-04-2020
  • Read count 278
  • Date of publication 22-06-2017
  • Main LanguageRus
  • Pages56-58
Tags
Ўзбек

Текширув 2012 йил дан 2016 йилгача бўлган давр мобайнида сурункали гломерулонефрит диагнози билан Самарқанд вилоят болалар куп тармоқли тиббиёт маркази нефрология бўлимида ётган 59 та ёши 3 ёшдан 18 ёшгача бўлган болаларда ўтказилди. Текширилувчи болалар таркиби: қизлар 38 та 3ёшдан 18ёшгача ва ўғил болалар 21та 5 ёшдан 18 ёшгача. Юракнинг клинико-функционал холатини ўрганиш сурункали гломерулонефрит билан оғриган болаларда анамнестик,клинико-лаборатор ва инструментал кўрсаткичларга асосланиб комплекс холатда ўтказилди.Текширишлар шуни кўрсатдики,сийдик кислота миқдорининг ошиши сурункали гломерулонефрити бор болаларда чап қоринча гипертрофияси,вегето-қон томир дистонияси, юрак ритмининг бузилиши,артериал гипертензия ва бошқа юрак- қон томир патологиясига олиб келади.

English

The Study was performed in 59 children aged 3 to 18 years, located in the Nephrology unit of the Samarkand regional children's diversified medical center with a diagnosis of chronic glomerulonephritis. N in the period from 2012 to 2016. The composition of the studied children: girls 38 from 3 years to 18 years and boys 21 from 5 years to 18 years. Conducted a comprehensive study of clinical and functional state of the heart on the basis of anamnestic, clinical, laboratory and instrumental parameters in children with chronic glomerulonephritis. It is found that increasing the level of uric acid leads to hypertrophy of the ventricles of the heart, vegetative-vascular dystonia, arrhythmia, arterial hypertension, atherosclerosis. cardiovascular disease in children with chronic glomerulonephritis.

Author name position Name of organisation
1 Yuldashev B.A.
2 Ismoilova Z.A.
3 Axmatova Y.A.
Name of reference
1 1. Бильченко А.В. Гиперурикемия как фактор риска сердечно-сосудистой заболеваемости и смертности. Русский Медицинский Журнал. 2009; 10; с. 46–48. 2. Бугаева Н.В. Диагностика уратной нефропа-тии у больных с синдромом артериальной гипертензии: Дисс. канд. мед, наук. - М., 2012. 3. Донсков А. С., Балкаров И.М., Голубь Г. В. Связь между массой миокарда левого желудочка и нарушением обмена мочевой кислоты у больных артериальной гипертонией. Тер. арх. 2011; 6: 31–33. 4. Донсков А. С., Балкаров И. М., Фадина З. М. и др. Уратное поражение почек и метаболические сдвиги у пациентов с артериальной гипертонией. Тер. арх. 2013; 6: 53–56. 5. Дроздов В. Н. Обмен мочевой кислоты у больных гипертонической болезнью с метаболическим синдромом. Автореф. дисс на соиск. учен. степ. канд. мед. наук. Москва. 2012. 6. Кобалава. Д., Толкачева В. В., Караулова Ю.Л. Мочевая кислота- маркер и/или новый фактор риска развития сердечно-сосудистых осложнений? РМЖ 2013; 10: 431–436. 7. Мухин Н. А., Моисеев С. В., Фомин В. В. Гипергомоцистеинемия как фактор риска развития заболеваний сердечно-сосудистой системы. // Клин. Медицина. - 2014.- № 6.- С.7–14. 8. Фейзуллаева Н.Н. Состояние сердечно-сосудистой системы при уронефрологических заболеваниях у детей// Сибирский медицинский журнал, 2010, № 3., стр.8-13. 9. Ходжакулиев Б. Г., Бегенчева Г. О., Ахмедо-ва Д. М., Мухаммедов М. Б., Кулыева Э. С. Клиническое значение гиперурикемии и обмена мочевой кислоты в патологии сердечно-сосудистой системы // Молодой ученый. - 2014. - №18. - С. 178-184. 10. Эшкобулов Ж.Э, Ахмедов Ю.М. Болалар нефро-урологияси. Ташкент, 2008. 380 с.
Waiting