79

Ушбу мақолада мамлакатимиз тарихида юксак ўринга эга бўлган  йирик аллома Обиджон Маҳмудов, унинг жамият ривожидаги ўрни ва у томонидан илгари сурилган қарашлар, ғоялар акс эттирилган. Шу сабабли ҳам, уларнинг ҳаёт йўллари, асарлари ва ғояларини ўрганиш – бугунги кун тарихчиси учун ғоят муҳим аҳамият касб этиши кўрсатилган. Бундан ташқари, олим томонидан ватанимиз, халқимиз тараққиёти учун жуда катта ислоҳотлар амалга оширилганлиги, бунга шонли тарихимиз гувоҳ эканлиги тасвирланиши баробарида олимнинг Қўқон жадидларининг сиёсий етакчиси ҳамда йирик ношир сифатидаги фаолиятининг янги қирралари, йирик тадбиркор ва сиёсий арбоб сифатидаги тарихимизда учрамайдиган фаолияти ҳамда қарашлари маҳаллий ва чет эл олимлари асарлари ҳамда даврий нашрлари асосида ёритилган. Шунингдек, мақолада олимнинг ношир сифатидаги фаолияти Туркистон ва Қўқонда газета ҳамда журналлар сонининг ошишига олиб келганлиги аниқ далиллар билан исботлаб берилган, унинг Туркистон мухториятида вазир ҳамда Қўқон шаҳар думасида депутат сифатидаги фаолияти амалий жиҳатдан ёритилган.Энг муҳими, унинг ҳаракатлари туфайли Қўқон шаҳар савдо-саноат биржаси ташкил этилганлиги кўрсатиб берилган. Шуни алоҳида таъкидлаш лозимки, Обиджон Маҳмудовнинг ҳаёт йўли ва миллий тараққийпарварлик ҳаракати тараққиётига қўшган ҳиссасига доир маълумотлар ва илмий хулосалардан ушбу йўналишга оид илмий тадқиқотлар олиб боришда олий ўқув юртлар, умумтаълим ва ўрта-махсус таълим тизими учун дарслик ва ўқув қўлланмалар яратишда, тегишли давлат музейлари учун экспонатлар тайёрлашда фойдаланиш мумкин. Қолаверса, мақоланинг илмий янгилиги ҳамда амалий аҳамияти жиҳатдан долзарб бўлиши билан биргаликда, ватанимиз тарихи билан қизиқадиган тадқиқотчилар ҳамда кенг жамоатчилик учун муҳим манба бўлиши мумкин.

  • Internet ҳавола
  • DOI
  • UzSCI тизимида яратилган сана 12-05-2023
  • Ўқишлар сони 79
  • Нашр санаси 28-04-2023
  • Мақола тилиO'zbek
  • Саҳифалар сони9
Ўзбек

Ушбу мақолада мамлакатимиз тарихида юксак ўринга эга бўлган  йирик аллома Обиджон Маҳмудов, унинг жамият ривожидаги ўрни ва у томонидан илгари сурилган қарашлар, ғоялар акс эттирилган. Шу сабабли ҳам, уларнинг ҳаёт йўллари, асарлари ва ғояларини ўрганиш – бугунги кун тарихчиси учун ғоят муҳим аҳамият касб этиши кўрсатилган. Бундан ташқари, олим томонидан ватанимиз, халқимиз тараққиёти учун жуда катта ислоҳотлар амалга оширилганлиги, бунга шонли тарихимиз гувоҳ эканлиги тасвирланиши баробарида олимнинг Қўқон жадидларининг сиёсий етакчиси ҳамда йирик ношир сифатидаги фаолиятининг янги қирралари, йирик тадбиркор ва сиёсий арбоб сифатидаги тарихимизда учрамайдиган фаолияти ҳамда қарашлари маҳаллий ва чет эл олимлари асарлари ҳамда даврий нашрлари асосида ёритилган. Шунингдек, мақолада олимнинг ношир сифатидаги фаолияти Туркистон ва Қўқонда газета ҳамда журналлар сонининг ошишига олиб келганлиги аниқ далиллар билан исботлаб берилган, унинг Туркистон мухториятида вазир ҳамда Қўқон шаҳар думасида депутат сифатидаги фаолияти амалий жиҳатдан ёритилган.Энг муҳими, унинг ҳаракатлари туфайли Қўқон шаҳар савдо-саноат биржаси ташкил этилганлиги кўрсатиб берилган. Шуни алоҳида таъкидлаш лозимки, Обиджон Маҳмудовнинг ҳаёт йўли ва миллий тараққийпарварлик ҳаракати тараққиётига қўшган ҳиссасига доир маълумотлар ва илмий хулосалардан ушбу йўналишга оид илмий тадқиқотлар олиб боришда олий ўқув юртлар, умумтаълим ва ўрта-махсус таълим тизими учун дарслик ва ўқув қўлланмалар яратишда, тегишли давлат музейлари учун экспонатлар тайёрлашда фойдаланиш мумкин. Қолаверса, мақоланинг илмий янгилиги ҳамда амалий аҳамияти жиҳатдан долзарб бўлиши билан биргаликда, ватанимиз тарихи билан қизиқадиган тадқиқотчилар ҳамда кенг жамоатчилик учун муҳим манба бўлиши мумкин.

Муаллифнинг исми Лавозими Ташкилот номи
1 KOMILOV N.. a vice dean of the medical prophylaxis faculty FERGHANA BRANCH OF TASHKENT MEDICAL ACADEMY
Ҳавола номи
1 1. ЎзР МДА, 29-фонд, 1-рўйҳат, 26684-иш, -Б.23-25 2. ЎзР МДА, 17-фонд, 1-рўйҳат, 317-иш, -Б.167. 3. ЎзР МДА, 17-фонд, 1-рўйҳат, 317-иш, -Б.183. 4. Аъзамхўжаев С. (2000) Туркистон мухторияти. Миллий-демократик давлатчилик қурилиши тажрибаси. –Т, «Маънавият». - Б.6. 5. Мустафа Шоқай. (2017) Шиғармаларинин толиқ жинағи. V том. Алмати. Дайк-Пресс. –Б.321. 6. Алимова Д. (2009) История как история, история как Наука. Т II. Феномен джадидизма.-Т.:”Узбекистан”. - Б. 180. 7. Dilorom Alimova, Irada Bagirova. (2013) The history of public and cultural reformation in the Caucasus and Central Asia (19th - early 20th century). –Samarkand, –B. 143-148. 8. Абдирашидов З. (2011) Аннотированная библиография туркестанских материалов в Газете «Таржумāн» (1883-1917). – Токио, «Университет Токио», – С. 157-163. 9. Edward Allworth. (1994) 130 years of Russian dominance. A historical overview. –London.: «Duke university press», –B. 165. 10. Timur Kocaoğlu. (1992) Türkistan’da Yenilik Hareketleri ve Ihtilaller: 1900-1924. – Budapesht, «Turkuaz dizisi», –B. 230. 11. Khaleed A. (1999) The Politics of Muslim Cultural Reform: Jadidism in Central Asia. – New York, «University of California press», –B.97-102. 12. Зенушкина И. (1971) Советская национальная политика и буржуазные историки: становление советского многонационального государства (1917-1922 годы) в современной американской историографии. – Москва, Мысль, – С. 285. 13. Khalid A. (1992) Muslim printers in Tsarist Central Asia: A research note// Central Asian survey, №11. –Б. 113-118. 14. Khalid A. (1994) Printing, Publishing, and Reform in Tsarist Central Asia // International Journal of Middle East Studies, № 2. -B.187-200. 15. Phool Badan. (2016) Socio-cultural reform movement in Central Asia// The Journal of Central Asian Studies, № 1.–B.10-17. 16. Baldauf I. (2001) Jadidism in Central Asia within Reformism and Modernism in the Muslim World// Die Welt des Islams New Series,Vol. 41, -B.72-88. 17. Bazarbayev K, Tursun H, Sadykova R. (2013) Jadidism as an educational system and a political movement in Turkestan (Central Asia) // International education studies, № 1. –B. 85-94. 18. Bobrovnikov V. (2017) Islamic discourse of visual propaganda in the interwar soviet orient (1918-1940) // Islamology, № 2. –B.54-73. 19. Zemtsova O. (2015) The first steps of jaded movement among Russian muslims middle Volga region in nineteenth century// Zapad-Vostok, №8. –B.90-96 20. Османова М. (2013) Старопечатная книга в Средней Азии в конце хіх – начале ХХ в // Вестник института истории, археологии и этнографии Дагестана. № 2. –Б. 10-19. 21. Худойкулов А.М. (1995) Просветительская деятельность джадидов Туркестана (конец XIX – начало XX вв.). Дисс... канд.ист.наук. – Тошкент, – С.180 22. Турсунов Р. (2008) Национальный прогресс в социально – экономических процессах в Туркестане в начале XX века. Дисс... канд.ист.наук. – Тошкент, – С.176. 23. Бороздин С.С. (2012) Политика российских властей в отношении мусулманского населения Туркестана и Бухари. дисс... на ученой степ. кандидат исторических наук. -Экатеринбург, –С. 183. 24. Джестовская Ф.А. (2004) Проблема татарского просветительства в XIX - начале XX веков в историко-политическом измерении. дисс... канд.ист.наук. – Казань, – С.112. 25. Шадманова С. Б. (2011) Даврий матбуотда Туркистоннинг ижтимоий – иқтисодий ва маданий аҳволи масалалари: тарих фанлари доктори ... дисс – Тошкент, –С.224. 26. Каримов Н. (2016) Фарғона жадидларининг сарвари//Водийнома, №1. –Б.70-74. 27. Котюкова Т. (2000) Выборы во вторую государственную думу и деятельность Туркестанских депутатов (1906 – 1907 гг.) // Ўзбекистон тарихи, №3. - Б.40 – 43. 28. Маҳкамова Н. (2000) К вопросу об уровне просвещенности и культурного развития среднеазиатских государств в ХХ – начало ХХ века // Ўзбекистон тарихи, №1 – 2. - Б.13 – 17. 29. Алимова Д. (2005) Религиозная толерантность и гуманистические идеи национально-прогрессивной интеллигенции Туркестана // Ўзбекистон тарихи. №3. - Б.12-19. 30. Турсунметов А. (2010) Англо-Американские исследователи о мусулманском реформаторском движении в Централной Азии в конце ХIХ-начале ХХ века // Ўзбекистон тарихи, № 4. - Б.81-85. 31. Абдуллаев Р. (2010) Туркистон жадидлари ва ХХ аср бошларида мусулмон дунёсидаги мафкуравий жараёнлар // Ўзбекистон тарихи, № 2. -Б.36-43. 32. Мустафаева Н. (2000) Туркистонда миллий маориф тарихининг ўқилмаган саҳифалари // Ўзбекистон тарихи, №1. - Б. 37 – 41 33. Ҳасанов Б. (2000) Репрессии против интеллигенции Узбекистана в 20 – 30 годи и их последствия // Ўзбекистон тарихи, №1 – 2. - Б.101 – 109. 34. Шарипов Р. (2002) Туркистон жадидчилик ҳаракати тарихидан. Т, «Ўқитувчи», –Б. 48. 35. Аъзамхўжаев С. (2000) Туркистон мухторияти. Миллий-демократик давлатчилик қурилиши тажрибаси. –Т, «Маънавият», –Б.170. 36. Шамсутдинов Р. (2017) Туркистон Мухторияти ҳарбий Вазири Убаидулла Хўжаевнинг портретига чизгилар // Водийнома, - Б. 28-33. 37. Шамсутдинов Р. (2018) Озарбайжон диёрида Чўлпон меросини излаб // Водийнома, –Б.19-22; 38. Назаров Р. (2009) Маҳмудов Абиджан Абдухолиқ огли // Ислам в Санкт-Петербурге. - Новгород, - С. 12-16 39. Назаров Р. (2016) Узбекская диаспора России: история и современност// Эдинство, №2. –С.7-13 40. Исломов З. (2020) Маҳмудхўжа Беҳбудий миллий мустақиллик бунёдкори. Ислом тафаккури, 2020 йил №3. Б. 6-11.
Кутилмоқда