233

Андижон вилояти оч тусли бўз тупроқлари шароитида тупроққа минимал ишлов беришнинг янги такомиллашган «Илғор-1» агрегатида ишлов бериш усулларига боғлиқ холда чигит экиш тизимлари, ғўзанинг кўчат қалинликлари, маъданли ўғитлар меъёри, суғориш усуллари, тупроқнинг агрокимёвий, агрофизикавий ва сув–физик хоссалари ва ўсимликнинг ўсиши, ривожланиши ҳамда ҳосилдорлиги, сифат кўрсаткичлари, иқтисодий самарадорликлари илмий асосланиб, янги такомиллаштирилган технологиянинг жорий этилиши натижасида суғориш сони 1,5-2,0 мартагача қисқаришига эришилиб, тупроққа одатдаги 30-35 см чуқурликда ҳайдаб ишлов берилган вариантга нисбатан мос равишда 4,5 ва 5,5 ц/га қўшимча пахта ҳосили етиштирилган. Қатор ораси 105 см кенгайтирилган тупроққа комбинацияли ишлов берилган технологияда 200 кг/га азотли ўғитни аммиак шаклида пушта остига солинган назорат вариантга нисбатан эса 2,4 ва 4,6 ц/га қўшимча пахта ҳосили олиниб, тола сифати 10-12 фоизга юқори бўлган.

  • Ссылка в интернете
  • DOI
  • Дата создание в систему UzSCI20-01-2022
  • Количество прочтений233
  • Дата публикации15-07-2019
  • Язык статьиO'zbek
  • Страницы5
Ўзбек

Андижон вилояти оч тусли бўз тупроқлари шароитида тупроққа минимал ишлов беришнинг янги такомиллашган «Илғор-1» агрегатида ишлов бериш усулларига боғлиқ холда чигит экиш тизимлари, ғўзанинг кўчат қалинликлари, маъданли ўғитлар меъёри, суғориш усуллари, тупроқнинг агрокимёвий, агрофизикавий ва сув–физик хоссалари ва ўсимликнинг ўсиши, ривожланиши ҳамда ҳосилдорлиги, сифат кўрсаткичлари, иқтисодий самарадорликлари илмий асосланиб, янги такомиллаштирилган технологиянинг жорий этилиши натижасида суғориш сони 1,5-2,0 мартагача қисқаришига эришилиб, тупроққа одатдаги 30-35 см чуқурликда ҳайдаб ишлов берилган вариантга нисбатан мос равишда 4,5 ва 5,5 ц/га қўшимча пахта ҳосили етиштирилган. Қатор ораси 105 см кенгайтирилган тупроққа комбинацияли ишлов берилган технологияда 200 кг/га азотли ўғитни аммиак шаклида пушта остига солинган назорат вариантга нисбатан эса 2,4 ва 4,6 ц/га қўшимча пахта ҳосили олиниб, тола сифати 10-12 фоизга юқори бўлган.

Русский

В статье научно обоснована система посева семян хлопчатника, толщина саженцев хлопчатника, нормы минеральных удобрений, способы орошения, агрохимические, агрофизические и воднофизические свойства, рост, развитие и урожайность, качественные показатели, экономическая эффективность растения, связанные с методом минимальной обработки почвы в новым усовершенствованным агрегатом «Илгор-1» в условиях светло-целинных земель Андижанской области. В результате применения новой усовершенствованной технологии количество орошения снизилось в 1,5-2,0 раза, на участках с традиционной глубиной вспашки земли 30-35 см, получен дополнительный урожай хлопка соответственно 4,5 и 5,5 ц/га. При технологии комбинированной расширенной обработки почвы между грядками в 105 см по отношению к контрольному варианту, при котором под грядку заложено 200 кг/га азотного удобрения в виде аммиака, получено 2,4 и 4,6 ц/га дополнительного урожая хлопка, а качество волокна увеличилось на 10-12 процентов.

English

The article deals with the problems of seed planting systems, cotton crop density, rate of application of mineral fertilizers, irrigation methods, agrophysical, agrochemical and water-physical properties, development and yield of plants, quality indicators, cost-effectiveness in relation to the method of minimal treatment for soil – new advanced «Ilgor-1» aggregate. As a result of implementing a new-developed technology, the number of irrigations decreased by 1.5-2 times, the yield increase amounted to 4.5-5.5 q / ha, the fiber quality increased by 10-12%. Moreover, the yield of raw cotton was 7-10 days earlier.

Имя автора Должность Наименование организации
1 Abdurahmonov I.A. katta ilmiy xodim Paxta selektsiyasi urug'lichiligi va yetishtirish agrotexnologiyalari ilmiy tadqiqot instituti, Andijon ilmiy dajriba stantsiyasi
Название ссылки
1 Дала тажрибаларини ўтказиш услублари. – Т.: O‘zbekiston 2007. – 187 б.
2 Методика агрохимических, агрофизических и микробиологических исследований в поливных хлопковых районах. – Т.: Меҳнат, 1963. – 28 с.
3 Доспехов Б.А., Методика полевого опыта. – М.: Агропромиздат, 1985. – 280 с.
4 Карабаев И.Т. Тупроққа ишлов бериш агротехнологиясининг такрорий экинларнинг ҳосилдорлигига таъсирини баҳолаш // Қишлоқ хўжалиги фанлари бўйича фалсафа доктори илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация автореферати. – Т.: 2017. – 20 б.
5 Қурвонтоев Р. Кам ишлов бериш ва мульчалаш технологияси, воҳа тупроқларининг агрофизикавий хоссалари // Тупроқшунослик – мамлакат экологик ва озиқ-овқат хавфсизлиги хизматида мавзусидаги илмий-амалий конференция материаллари тўплами. – 6-7 сентябрь 2017 йил. – Б. 74-81.
6 Vlek, P.L.G., and L. Tamene. Conservation agriculture: In Lead papers, World Congr. on Conserv. Agric., 4 th, New Delhi. 4-7 Feb., 2009. / World Congr. on Conserv. Agric. New Delhi. – pр. 10-20.
В ожидании