122

Мацолада калом илмида “фикр эркинлиги тарафдорлари” дея таърифланган, ацлни бирламчи санаган муътазилийлик оцими ва унинг асосий гоялари уацида суз боради. Хусусан, муътазилийларнинг давлат бошцаруви уацидаги фикрлари уамдауларнинг бугунги кундаги адашган фирцалар томонидан асос цилиб олингани атрофлича таулил цилинган. Шу билан бирга, тацдир, ризц, инсоннинг яхши ва ёмон амаллари, жаннат ва дузахнинг яратилганлиги, цабр азоби, бандаларнинг охиратда буладиган уисоб-китоби юзасидан муътазилийларнинг царашлари баён этилган. Бундан ташцари, ашъарийлар ва мотуридийларнинг айни шу уацдаги царашлари циёслаш учун тацдим этилган. Муътазилийларнинг уар бир гоясига аули сунна вал жамоа олимлари томонидан Куръон ва уадислар асосида берилган раддиялар таулил цилинган. Жумладан, мотуридийлик таълимотининг ёрцин намояндаси Абул Муин Насафийнинг муътазилийлар гояларига берган раддиялари тадциц цилинган.

  • Web Address
  • DOI10.47980/MOTURIDIY/2022-2/2
  • Date of creation in the UzSCI system29-10-2022
  • Read count122
  • Date of publication29-10-2022
  • Main LanguageO'zbek
  • Pages16
Ўзбек

Мацолада калом илмида “фикр эркинлиги тарафдорлари” дея таърифланган, ацлни бирламчи санаган муътазилийлик оцими ва унинг асосий гоялари уацида суз боради. Хусусан, муътазилийларнинг давлат бошцаруви уацидаги фикрлари уамдауларнинг бугунги кундаги адашган фирцалар томонидан асос цилиб олингани атрофлича таулил цилинган. Шу билан бирга, тацдир, ризц, инсоннинг яхши ва ёмон амаллари, жаннат ва дузахнинг яратилганлиги, цабр азоби, бандаларнинг охиратда буладиган уисоб-китоби юзасидан муътазилийларнинг царашлари баён этилган. Бундан ташцари, ашъарийлар ва мотуридийларнинг айни шу уацдаги царашлари циёслаш учун тацдим этилган. Муътазилийларнинг уар бир гоясига аули сунна вал жамоа олимлари томонидан Куръон ва уадислар асосида берилган раддиялар таулил цилинган. Жумладан, мотуридийлик таълимотининг ёрцин намояндаси Абул Муин Насафийнинг муътазилийлар гояларига берган раддиялари тадциц цилинган.

English

The article discusses the sect o f Mutazilism, which is defined as supporters o f freedom o f thought and considers reason to be primary in the science o f aqeedah, and its main ideas. In particular, the views o f the Mu ’tazilites on state management and the fact that these views have been taken as a basis by today ’s misguided sects have been thoroughly analyzed. A t the same time, the views o f the Mu ’tazilites on the issue offate, sustenance, good and bad deeds o f man, the creation o f heaven and hell, the torment o f the grave, and the reckoning o f the servants in the Hereafter are described. In addition, the views o f the A sh ’arites and the Maturidis on these issues are presented for comparison. In this situation, the refutations given to each idea o f the Mu ’tazilites by the scholars o f the Ahl al-Sunnah wal Jamaah based on the Quran and Hadiths are mentioned. In particular, a bright representative o f the doctrine o f Maturidiyya, Abu al-Mu’in Nasafi ’s refutations against the ideas o f the Mu ’tazilites are studied.

Русский

В статье рассказывается об основных положениях исламского рационалистического течения мутазилизма, которое придерживалось принципа свободы мысли в науке калам и считало разум первичным (рационализм). В частности, тщательно проанализированы взгляды мутазилитов на государственное управление, а также тот факт, что взгляды мутазилитов взяты за основу отдельными заблудшими сектами. Также раскрыты положения учения мутазилитов на вопрос о судьбе, пропитании, хороших и плохих делах человека, сотворении рая и ада, мучениях в могиле и допрос в судный день, будут описаны в будущей жизни. Кроме того, для сравнения представлены взгляды ашаритов и матуридов на одни и те же вопросы. Проведен анализ опровержений, данных на основе Корана и хадисовучеными общины Ахли сунна валь Джамаа каждому положению учения мутазилитов. В частности, приводятся опровержения идей мутазилитов со стороны Абул Муина Насафи, яркого представителя учения матуридизма.

Author name position Name of organisation
1 Daminov I.I. Teacher Tashkent Islamic Institute
Name of reference
1 1. Cаййид Мухаммад Рашид Ризо. (1922). Ал-Хилофа вал имомал узма. Кохира. 2. Абдул Мулк Абу Маолий Жувайний. (1950). Китобул Иршод. Миср: Хонакий. 3. Абдулазиз Мансур таржимаси. (2009). Куръон карим маъноларининг таржима ва тафсири. Тошкент: Тошкент ислом университети. 4. Абдулхаким Шаръий Жузжоний. (2002). Ислом хукукшунослиги. Тошкент: Тошкент ислом университети. 5. Абу Бакр Каффол Шоший. (2011). Жавомиул калим. Тошкнт: Мовароуннахр. 6. Абу Бакр Мухаммад Тоййиб Бокиллоний. (1366/1947). Ат-Тамхид фир радди алал мулаххида. Байрут: Дорул фикрил арабий. 7. Абу Бакр Мухаммад Тоййиб Бокиллоний. (1369/1950). Ал-Инсоф фи ма яжибу эътикодихи ва ла яжуззул жахл бихи. Миср: Хусайний. 8. Абул Муин Маймун ибн Мухаммад Насафий. (1417/1997). Бахрул калом. Дамашк: Мактабат дорил Фарфур. 9. Абул Муин Маймун ибн Мухаммад Насафий. (1993). Табсиратул адилла фи усулид дин. Анкара. 10. Абул Муин маймун ибн Мухаммад Насафий. (1997). Ат-Тамхид ли кавоидит тавхид. Миср: Дорут тибаал Мухаммадия. 11. Абу Хасан Ашъарий. (1369/1950). Маколотул исломиййин ва хилафул мусоллин. Миср. 12. Абу Хомид Fаззолий. (1992). Ихёу улумид дин. Кохира. Ж.1. 13. Зайнуддин Мухаммад ибн Аби Бакр ибн Абдулкодир Розий. (1417/1997). Тухфатул мулук фи фикхи мазхбил Имом Аби Ханифатан Нуъмон. Байрут: Лубнон: Дорул башоирил ислом. 14. Ибн Халдун. (1951). Ал-Мукаддима. Кохира. 15. ибн Хабиб Мовардий. (1410/1990). Ал-Ахкомус султония вал валоятид диния. Байрут: Дорул китобил арабий. 16. Ийжий Адудаддин Абдурахмон ибн Ахмад. (б.д.). Ал-Илохиёт вас самъиёт ват танзил мин китобил мувофик. Лейпциг. ISSN 2181-1881 <
Waiting