352

 

Мақолада ўрта аср Мовароуннаҳр диёридаги
жавонмардлик ҳаракати ҳақида сўз боради. Ушбу
ҳаракатнинг маънавий асослари Ҳаким Термизий,
Беруний, Калободий, Югнакий, Кошғарий, Наво-
ий, Кошифий асарлари ҳамда хорижий сайёҳ Ибн
Баттутанинг сафарномаси орқали таҳлил қилинган.
Жавонмардлик араб диёрларида “футувват”, турк
диёрларида “ахийлик” деб юритилган. Аксарият му-
аллифлар жавонмардликни тасаввуфнинг амалий
босқичи сифатида эътиборга олганлар. Кейинги
даврларда жавонмардликнинг майда элементлари
турли адабиёт, урф-одат ва ўзига хос маҳаллий кўри-
нишларда намоён бўлди. Садриддин Айнийинг “Бу-
хоро олуфталари” ҳақидаги ҳикояси айнан тарихда
юқори сифатларга эга бўлган жавонмардликнинг
содда-маҳаллий кўринишидир. Жавонмардликдаги
“ийсор” – “ўзгани афзал билиш” ғояси асрлар даво-
мида юртимиз аҳолисини эзгу ишларга ундаб келган.

 

В статье говорится о движении джаванмардов
в средневековом Мавераннахре. Духовные основы
этого движения анализировались в трудах Хакима
Тирмизи, Бируни, Калабади, Югнаки, Кашгари, На-
ваи, Кашифи и Ибн Баттуты. Арабы называли джа-
ванмардов «фатий», а в Малой Азии их именовали
«ахи». Большинство авторов рассматривают футув-
ват как практическую сторону суфизма. В последу-
ющие века небольшие элементы мусульманского
альтруизма (джаванмард) проявлялись в различной
литературе, в народных обычаях и традициях, при-
нимая примитивную местную форму. Садриддин
Айни в своих «Воспоминаниях» упоминает «бу-
харских олуфта» – упрощенный пример джаван-
мардов, имевших некогда высокое положение в об-
ществе. Идея джаванмардов «ийсар» – «признание
первенства других» во все времена направляла лю-
дей региона на благие деяния.

 

The article discusses the medieval movements
of medieval Jawanmard Maverannahr. Th spiritual
foundations of this movement were analyzed in the
writings of Hakim Tirmidhi, Biruni, Kalabadi, Yugnaki,
Koshgari, Navai, Kashif and Ibn Battta. Arabs called
Javanmards “Fatiy”, and in Asia Minor they were called
“Ahi”. Most authors view futuvvat as a practical side of
Sufim. In the following centuries, small elements of
Muslim altruism manifested themselves in diffrent
literature, in folk customs and traditions, and they
also assumed a primitive local form. Sadriddin Aini in
his “Memoirs” mentions the “Bukharian Oluft” – a
simplifid example of the Javanmards who had once
a high rank in society. Th idea of javanmard “Iisar” –
“recognition of the primacy of others” at all times has
directed the people of the region to good deeds.
 

  • Web Address
  • DOI
  • Date of creation in the UzSCI system 11-12-2019
  • Read count 322
  • Date of publication 06-03-2018
  • Main LanguageO'zbek
  • Pages19-26
Ўзбек

 

Мақолада ўрта аср Мовароуннаҳр диёридаги
жавонмардлик ҳаракати ҳақида сўз боради. Ушбу
ҳаракатнинг маънавий асослари Ҳаким Термизий,
Беруний, Калободий, Югнакий, Кошғарий, Наво-
ий, Кошифий асарлари ҳамда хорижий сайёҳ Ибн
Баттутанинг сафарномаси орқали таҳлил қилинган.
Жавонмардлик араб диёрларида “футувват”, турк
диёрларида “ахийлик” деб юритилган. Аксарият му-
аллифлар жавонмардликни тасаввуфнинг амалий
босқичи сифатида эътиборга олганлар. Кейинги
даврларда жавонмардликнинг майда элементлари
турли адабиёт, урф-одат ва ўзига хос маҳаллий кўри-
нишларда намоён бўлди. Садриддин Айнийинг “Бу-
хоро олуфталари” ҳақидаги ҳикояси айнан тарихда
юқори сифатларга эга бўлган жавонмардликнинг
содда-маҳаллий кўринишидир. Жавонмардликдаги
“ийсор” – “ўзгани афзал билиш” ғояси асрлар даво-
мида юртимиз аҳолисини эзгу ишларга ундаб келган.

 

В статье говорится о движении джаванмардов
в средневековом Мавераннахре. Духовные основы
этого движения анализировались в трудах Хакима
Тирмизи, Бируни, Калабади, Югнаки, Кашгари, На-
ваи, Кашифи и Ибн Баттуты. Арабы называли джа-
ванмардов «фатий», а в Малой Азии их именовали
«ахи». Большинство авторов рассматривают футув-
ват как практическую сторону суфизма. В последу-
ющие века небольшие элементы мусульманского
альтруизма (джаванмард) проявлялись в различной
литературе, в народных обычаях и традициях, при-
нимая примитивную местную форму. Садриддин
Айни в своих «Воспоминаниях» упоминает «бу-
харских олуфта» – упрощенный пример джаван-
мардов, имевших некогда высокое положение в об-
ществе. Идея джаванмардов «ийсар» – «признание
первенства других» во все времена направляла лю-
дей региона на благие деяния.

 

The article discusses the medieval movements
of medieval Jawanmard Maverannahr. Th spiritual
foundations of this movement were analyzed in the
writings of Hakim Tirmidhi, Biruni, Kalabadi, Yugnaki,
Koshgari, Navai, Kashif and Ibn Battta. Arabs called
Javanmards “Fatiy”, and in Asia Minor they were called
“Ahi”. Most authors view futuvvat as a practical side of
Sufim. In the following centuries, small elements of
Muslim altruism manifested themselves in diffrent
literature, in folk customs and traditions, and they
also assumed a primitive local form. Sadriddin Aini in
his “Memoirs” mentions the “Bukharian Oluft” – a
simplifid example of the Javanmards who had once
a high rank in society. Th idea of javanmard “Iisar” –
“recognition of the primacy of others” at all times has
directed the people of the region to good deeds.
 

Name of reference
1 ат ал-жаваҳир. Электрон нашр. 2. Абулқосим Қушайрий. Ар-Рисала ал-Қу- шайрийя. – Қоҳира: Дор аш-шаъб. – 351 б. 3. Айний С. Эсдаликлар. [Повесть].— Тош- кент: Уздавнашр, 1953. 4. Аҳмад Югнакий. Ҳибатул ҳақоиқ / Қ.Маҳ- мудов нашрга тайёрлаган. – Тошкент, 1972. 5. Bayram M . “Anadolu Ahiliğinin teşekkülünde’ ki rolü açisindan fütüvvet hareketi ve tarihi”. Selçuklu Medeniyeti Araştırmaları Dergisi 1: 51-73. 6. Бартольд В.В. Народное движение в Самар- канде в 1365 г. Соч., т. 2, ч. 2. – М., 1964. 7. Деҳқончилик рисоласи. (Муаллифи номаъ- лум). Ўзбекистон халқаро ислом академияси қўлёз- малар фонди. Қўлёзма № 241/II. 8. Edip Ahmet B. Mahmud Yükneki. Atebetu’l Hakayik.Reşıd Arat. Ankara: Türk Dil Kurumu,2006. 26 Ilmiy tahliliy axborot, 1-son 2018-yil Ис л омшу нос лик 9. Жуюший М. Ал-Ҳаким ат-Термизий диро- сат ли осориҳи ва афкориҳи. – Қоҳира: Дор ан-наҳ- за ал-Арабийя, 1980. – 374 б. 10. Ибн Баттута. Туҳфат ан-нуззор. / Ж. Жу- вайдий нашри. – Байрут: ал-Мактаба ал-асрийя, 2011. 11. Иброҳимов Н. Ибн Баттута ва унинг Ўрта Осиёга саёҳати. – Тошкент: Шарқ баёзи, 1993. 12. Yakup Karasoy. Ahi Kelimesi ve Türk Kültüründe Ahilik /. – Konya, 2003.Türkiyat Araştırmaları Dergisi, 14. sayı, 1-23 sayfa. 13. Калабодий. Таарруф. – Қоҳира: Хонажи, 1994. – 142 б. 14. Мерганчилик рисоласи (Муаллифи номаъ- лум). Ўзбекистон халқаро ислом академияси қўлёз- малар фонди. Қўлёзма № 241/III. 15. Мустафо Жавад. Ибн Меъморнинг “Китаб ал-футувва” асари кириш қисми. – Байрут: Ал-вар- рақ ли-н-нашр, 2012. 16. Муҳаммад Жаъфар Маҳжуб. “Футувват- номаи султоний” асари нашрининг муқаддимаси. Электрон нашр (форс тилида). 17. Neslihan Başkan. Atebetü’l-Hakayik bağlaminda ahlâk kavrami ve tip etiği. Eskişehir Osmangazi Üniversitesi. Анкара, 2013. 18. Ҳаким Термизий. Наводир ал-усул. –Қоҳи- ра: Дор ар-райён, 1988. 2 жилдлик. – 700, 720 б. 19. Юсуф Хос Ҳожиб. Қутадғу билиг / Қ.Ка- римов нашрга тайёрлаган. – Тошкент: Фан, 1972. – 961 б. 20. Юсуф Хос Ҳожиб. Қутадғу билиг. – Тош- кент: Ғ.Ғулом, 1971. 21. Маҳмуд Кошғарий. Девону луғотит турк / С.Мутталибов нашрга тайёрлаган. – Тошкент: Фан, 1960. Т.1. – 500 б. 22. Маҳмуд Кошғарий. Девону луғотит турк / С.Мутталибов нашрга тайёрлаган. – Тошкент: Фан, 1963. Т.3. – 460 б.
Waiting