79

XI асрнинг бошларида Бухорода Абу Иброҳим Исмоил ибн Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ал-Мустамлий ал-Бухорий томонидан форс тилида ёзилган «Шарҳ ат-Таъарруф ли-мазҳаб ат-тасаввуф» асари тасаввуф, калом, ислом тарихи, тафсир, ҳадис, фиқҳ, фалсафа, мантиқ, психология ва педагогикага оид муҳим манбалардан бири бўлишига қарамасдан шу чоққача тадқиқотчиларнинг жиддий эътиборини тортмаган ёки, ҳеч бўлмаганда, исломий ва ижтимоий фанларга оид мустақил асар сифатида баҳоланмаган бўлиб, бунинг асосий сабабларидан бири ушбу асарга фақатгина Абу Бакр
Калободий Бухорийнинг «ат-Таъарруф ли-мазҳаб аҳл ат-тасаввуф» асарига ёзилган шарҳлардан бири сифатида қараб келинганлиги бўлиши мумкин. Шундан келиб чиққан ҳолда, ушбу мақолада «Шарҳ ат-Таъарруф ли-мазҳаб ат-тасаввуф» асарини «ат-Таъарруф ли-мазҳаб аҳл ат-тасаввуф» асаридан ажратиб турувчи асосий жиҳатлар, шунингдек, ушбу асарнинг тасаввуф ва исломий фанларга оид мустақил манба эканлигини белгилаб берувчи асосий хусусиятлар тўғрисида сўз юритилади.

  • Web Address
  • DOI
  • Date of creation in the UzSCI system 08-01-2020
  • Read count 71
  • Date of publication 30-12-2019
  • Main LanguageO'zbek
  • Pages107-118
Tags
Ўзбек

XI асрнинг бошларида Бухорода Абу Иброҳим Исмоил ибн Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ал-Мустамлий ал-Бухорий томонидан форс тилида ёзилган «Шарҳ ат-Таъарруф ли-мазҳаб ат-тасаввуф» асари тасаввуф, калом, ислом тарихи, тафсир, ҳадис, фиқҳ, фалсафа, мантиқ, психология ва педагогикага оид муҳим манбалардан бири бўлишига қарамасдан шу чоққача тадқиқотчиларнинг жиддий эътиборини тортмаган ёки, ҳеч бўлмаганда, исломий ва ижтимоий фанларга оид мустақил асар сифатида баҳоланмаган бўлиб, бунинг асосий сабабларидан бири ушбу асарга фақатгина Абу Бакр
Калободий Бухорийнинг «ат-Таъарруф ли-мазҳаб аҳл ат-тасаввуф» асарига ёзилган шарҳлардан бири сифатида қараб келинганлиги бўлиши мумкин. Шундан келиб чиққан ҳолда, ушбу мақолада «Шарҳ ат-Таъарруф ли-мазҳаб ат-тасаввуф» асарини «ат-Таъарруф ли-мазҳаб аҳл ат-тасаввуф» асаридан ажратиб турувчи асосий жиҳатлар, шунингдек, ушбу асарнинг тасаввуф ва исломий фанларга оид мустақил манба эканлигини белгилаб берувчи асосий хусусиятлар тўғрисида сўз юритилади.

Tags
Русский

Труд Абу Ибрахима Исмаила б. Мухаммада б. Абд Аллаха ал-Мустамли ал-Бухари «Шарх ат-Та‘арруф ли-мазхаб ат-тасаввуф», написанный на персидском языке в начале XI века в Бухаре, хотя является одним из важных источников по суфизму, каламу, истории ислама, тафсиру, хадисам, фикху, философии, логике, психологии и педагогике, до сих пор не привлекал должного внимания исследователей, или, по крайней мере, не был оценен в качестве самостоятельного труда по исламским и социальным наукам. Одной из главных причин этого являлось, скорее всего, то, что это сочинение рассматривалось только в качестве комментария, написанного к труду Абу Бакра Калабади Бухари «ат-Та‘арруф ли-мазхаб ахл ат-тасаввуф». Исходя из этого в статье речь идет об основных сторонах, отличающих сочинение «Шарх ат-Та‘арруф ли-мазхаб ат-тасаввуф» от сочинения «ат-Та‘арруф ли-мазхаб ахл ат-тасаввуф», а также главных отличительных особенностей, определяющих это произведение как самостоятельный источник по суфизму, а также другим исламским наукам.

Tags
English

Although the work of Abu Ibrahim Isma‘il b. Muhammad b. ‘Abd Allah al-Mustamli al-Bukhari «Sharh al-Ta‘arruf li-madhhab altasawwuf », written in the Persian language at the beginning of the XI century in Bukhara, is one of the important sources on tasawwuf, kalam, history of islam, tafseer, hadith, fiqh, philosophy, logic, psychology and pedagogy, it has not yet attracted enough attention of researchers, or, at least, has not been evaluated as an independent work on Islamic and social sciences. One of the
main reasons for this is most likely that this work was considered only as a commentary written to the work of Abu Bakr al-Kalabadi al-Bukhari «al-Ta‘arruf li-madhhab ahl al-tasawwuf». On this basis, in the article it is talked about the main aspects in the work of «Sharh al-Ta‘arruf li-madhhab al-tasawwuf» that distinguish from the ones in the work of «al-Ta‘arruf li-madhhab ahl altasawwuf», as well as the main distinguishing features that define this work as an independent source on tasawwuf, as well as other islamic sciences.

Tags
Name of reference
1 Абу Бакр Муҳаммад ибн Исҳоқ ал-Калобозий. ат-Таъарруф ли-мазҳаб аҳл ат-тасаввуф (араб тилида). /Нашрга тайёрловчи Аҳмад Шамсиддин. – Байрут: Дор ул-кутуб ал-илмия, 2001.
2 Абу Иброҳим Исмоил бин Муҳаммад ал- Мустамлий ал-Бухорий. Шарҳ ат-Таъарруф ли- мазҳаб ат-тасаввуф (форс тилида). Таҳрир ва изоҳлар муаллифи Ҳасан Минучеҳр. 1-жузъ. Теҳрон: Бунёди фарҳанги Эрон. 1967.
3 Абу Иброҳим Исмоил бин Муҳаммад ал- Мустамлий ал-Бухорий. Шарҳ ат-Таъарруф ли- мазҳаб ат-тасаввуф (форс тилида). 5 жилдлик. Муҳаммад Равшан томонидан нашрга тайёрланган. 1-жилд. Теҳрон: «Асотир». 1984.
4 Абу Иброҳим Исмоил бин Муҳаммад ал- Мустамлий ал-Бухорий. Шарҳ ат-Таъарруф ли- мазҳаб ат-тасаввуф (форс тилида). 5 жилдлик. Муҳаммад Равшан томонидан нашрга тайёрланган. 2-жилд. Теҳрон: «Асотир». 1984.
5 Абу Иброҳим Исмоил бин Муҳаммад ал- Мустамлий ал-Бухорий. Шарҳ ат
6 Ислом. Энциклопедия. – Тошкент: «Ўзбекистон миллий энциклопедияси», 2004.
7 Кныш А.Д. Мусульманский мистицизм. Крат- кая история. /инглиз тилидан тарж. М.Г.Романов. – СПб.: Изд-во «ДИЛЯ», 2004.
8 К о м и л о в Н . Тасаввуф. – Тошкент: «Мовароуннаҳр», «Ўзбекистон», 2009.
9 Кошон. 1390 (2011). 14-сон.
10 Меҳдий Деҳбоши. Мустамлий Бухорийнинг «Шарҳ ат-Таъарруф» асари асосида ҳақ ва ҳақиқат маърифатининг турли жиҳатлари таҳлили. //Исфаҳон университети Адабиёт ва гуманитар фанлар факультети журнали (форс тилида). Исфаҳон. 1376 (1997). 9-сон.
11 Мужтабо Минавий. «Шарҳи таъарруф» китоби. //Яғмо журнали (форс тилида). Теҳрон. 1327 (1948). 9-сон.
12 Муҳаммад Равшан. Энг қадимги форсча с ў ф и ё н а м а т н . / / « К а й ҳ о н и фарҳангий» («Маданий олам») журнали (форс тилида). Теҳрон. 1372. Меҳр (1993. октябрь). 102- сон.
13 Намоз ов Б. Абу Бакр Калободий тасаввуфий қарашларининг фалсафий асослари. Тошкент: «Фан», 2009.
14 Намоз ов Б. Калободий таълимоти ва унинг ҳақиқати. //«Имом ал-Бухорий сабоқлари» журнали. – Тошкент, 2006.
15 Очерки истории культуры средневекового Ира- на. Письменность и литература. /Отв. ред. О.Ф.Акимушкин. – М.: Наука, 1984. с. 12; Ислам. Энциклопедический словарь.
16 Раззоқов А. Тариқатга йўлланма. Тошкент: «Мовароуннаҳр», 2003.
17 Раззоқов А. «Тасаввуф – бори ахлоқдур...». // «Нақшбандия» журнали. – Бухоро, 2009.
18 Раззоқов А. Введение в суфизм (на основе учения Накшбандия). М.: «Имидж Пресс», 2010.
19 Р а ҳ и м о в К . Мустамлий. //Тасаввуф атамалари. Изоҳли луғат. /Таҳрир ҳайъати: И. Усмонов ва бошқалар. Муҳаррир: Ж. Шодиев. Тошкент ислом университети Исломшунослик и л м и й - т а д қ и қ о т м а р к а з и . Т о ш к е н т : «Movarounnahr», 2015.
20 Саййида Марям Равзатиён, Саййид Али Асғар Мирбоқирий. «Шарҳ ат-Таъарруф»нинг «Тазкират ул-авлиё» манбалари орасидаги ўрни». //«Забон ва адабиёти форсий» («Форс тили ва адабиёти») уч ойлик журнали (форс тилида). Теҳрон. 2010.
21 Салимов Н.Ю. Зарождение и становление прозаических жанров в персидско-таджикской литературе средних веков. Х–ХIII вв. АДД. – Худжанд, 2002.
22 Салимов Ф. Н. «Кашф-ул-махджуб» – ста- рейший трактат по суфизму на персидском языке. АКД. – Худжанд, 2008.
23 Б ух орий С. С. Икки юз етмиш етти пир. Бухоро: «Бухоро», 2006.
24 С улт онов М.Б. Становление и развитие персидско-таджикской научной терминологии (на материале научного наследия IX-XI вв.). АДД. – Душанбе, 2008
25 Хасан Камиль Йылмаз. Тасаввуф и тарикаты. Перевод с турецкого А.Урманова. М.: ООО «Издательская группа «САД», 2007.
26 Шиммель, Аннемари. Мир исламского мисти- цизма. /Пер. с англ. Н.И.Пригариной, А.С.Раппопорт. – М.: Алетейа, Энигма, 1999
27 Ўзбекистон миллий энциклопедияси. – Тошкент: «Ўзбекистон миллий энциклопедияси», 2000. 4-жилд.
28 Abū Ibrāhīm Ismā`īl ibn Muḥammad Mustamlī Bukhārī. Sharḥ-i Ta'arruf. Lukhnow: Munshi Naval Kishore, 1912.
29 Br ock elmann C. Geschichte der arabischen Litteratur. Erster Supplementband. Leiden, E. J. Brill, 1937.
30 Catalogue des manuscrits persans de la bibliotheque nationale. Pab. E. Blochet. Tome premier. N08 1-720. Paris. Imprimerie Nationale. MDCCCV, 1905.
31 Davy M. Encyclopédie des mystiques... R. Laffont, 1972.
32 Fr ye R. The Cambridge History of Iran: The period from the Arab invasion to the Saljuqs. Cambridge University Press, 1973. Rise of the new Persian language. IX Prose.
33 Hassan A. The life, personality and writings of al -Junayd: A Study of a Ninth Century Mystic with an Edition and Translation of his Writings. – Selangor (Malaysia): Islamic Book Trust, 2013.
34 Islamic studies, vol 41. Islamic Research Institute, 2002.
35 Lazar d G. La langue des plus anciens monuments de la prose persane. P., 1963.
36 Nich olson R. The idea of personality in Sufism. Publisher: Sh. Muhammad Ashraf. – London, 1970.
37 Meier F. Nachgelassene Schiriften: herausgegeben von Gudrun Schubert. – Leiden; Bosron; Köln; Bril, 2002.
38 Weis weiler M. Das Amt des Mustamli in der arabischen Wissenschaft / Oriens. Volume 4. – P. 27 –57. – Leiden: E. J. Bril,1951.
39 Nich olson R. The idea of personality in Sufism. Publisher: Sh. Muhammad Ashraf. – London, 1970.
40 Radtke B. Theologen und Myustikcr in Hurasan und Transoxanien (Теологи и мистики в Хурасане и Трансоксании) // Суфизм в Центральной Азии (зарубежные исследования): Сб. ст. памяти Фритца Майера (1912–1998) / Сост. и отв. редактор А.А. Хисматулин. – СПб.: Филологический факультет СПбГУ, 2001.
41 Sez-gin F. Geschichte des arabischen Schrifttums 1-7. Leiden, 1967-1979.
Waiting