37

Ушбу мақолада аштархонийлар сулоласи даврига доир манбалардан фойдаланган ҳолда марказий бошқарувда маслаҳат органи бўлган кенгаш фаолияти ёритилган. Чунончи, унда кенгашнинг ҳуқуқий асоси очиб берилган. Кенгашнинг манбаларда тилга олинган “мажлиси аъло”, “мажлиси олий”, “машварати хоний”, “жирға”, “қурилтой”, “мажлис”, “кенгаш”, “машварат кенгаши”, “маслаҳат кенгаши” ва бошқа шаклдаги номлари таҳлил қилиниб, нима учун кенгаш номидан фойдаланилганлиги очиқланган. Аштархонийлар сулоласи даврида кенгаш ўтказиладиган жой, сулола вакиллари томонидан ўша жойда қилинган қурилишлар қайд этилган. Тарихчи Искандарбек Муншийнинг маълумотларини бошқа манбалар билан солиштирган ҳолда кенгашда қирқдан ортиқ амалдорлар иштирок этгани очиқланиб, уларнинг кенгашдаги жойлашув ўринлари аниқлаштирилган. Шунингдек, мақолада аштархонийлар сулоласининг ҳар бир вакили (Боқи Муҳаммадхон, Вали Муҳаммадхон, Надр Муҳаммадхон, Абдулазизхон, Субҳон қулихон, Убайдуллахон, Абулфайзхон) билан кенгаш ўртасида кечган жараёнлар, кенгашда кўриладиган давлат бошқарувига доир масалалар кўрсатилган.

  • O'qishlar soni 37
  • Nashr sanasi 26-06-2023
  • Asosiy tilO'zbek
  • Sahifalar90-96
English

This article highlights the activities of the majlis, which was a consultative body in the central administration, using sources from the Ashtarkhanid dynasty. For example, it discloses the legal basis of the majlis. The names of the majlis mentioned in the sources as «Majlisi Alo», «Majlisi Oliy», «Mashvarati Khany», «Jirga», «Kuriltoy», «Majlis» and other forms are analyzed, it is revealed why the name of the majlis was used. During the Ashtarkhanid dynasty, the place where the majlis was held recorded. Comparing the information of the historian Iskandarbek Munshi with other sources that it was revealed that more than a forty officials participated in the majlis, and their positions in the majlis were revealed. Also, the article shows the processes between majlis and representatives of the Ashtarkhanid dynasty (Baqi Muhammad Khan, Vali Muhammad Khan, Nadr Muhammad Khan, Abdulaziz Khan, Subhonqquli Khan, Ubaidullah Khan, Abulfayz Khan). Also, are analyzed the issues of state management that are discussed in the majlis.

Русский

Данная статья посвящена деятельности кенгаша, который являлся совещательным органом при центральном правительстве, с использованием источников по династии Аштарханидов. Например, раскрывается правовая основа кенгаша. Названия кенгаша, упоминаемые в источниках: «маджлиси ала», «маджлиси олы», «машварати ханы», «джирга», «курилтой», «меджлис», «кенгаш», «совещательный совет» и другие формы. Проведен анализ и выявлено, почему использовалось название кенгаш. Во времена правления династии аштарханидов место, где проходил собор, и постройки, сделанные представителями династии, были записаны именно в этом месте. Сопоставление сведений историка Искандарбека Мунши с другими источниками выявило, что в кенгаше участвовало более тысячи чиновников, и были выявлены их должности в кенгаше. Также в статье показаны процессы между каждым представителем династии Аштарханидов (Баки Мухаммад-хан, Вали Мухаммад-хан, Надр Мухаммад-хан, Абдулазиз-хан, Субхонкули-хан, Убайдулла-хан, Абулфайз-хан) и вопросы государственного управления, которые обсуждаются в кенгаше.

Ўзбек

Ушбу мақолада аштархонийлар сулоласи даврига доир манбалардан фойдаланган ҳолда марказий бошқарувда маслаҳат органи бўлган кенгаш фаолияти ёритилган. Чунончи, унда кенгашнинг ҳуқуқий асоси очиб берилган. Кенгашнинг манбаларда тилга олинган “мажлиси аъло”, “мажлиси олий”, “машварати хоний”, “жирға”, “қурилтой”, “мажлис”, “кенгаш”, “машварат кенгаши”, “маслаҳат кенгаши” ва бошқа шаклдаги номлари таҳлил қилиниб, нима учун кенгаш номидан фойдаланилганлиги очиқланган. Аштархонийлар сулоласи даврида кенгаш ўтказиладиган жой, сулола вакиллари томонидан ўша жойда қилинган қурилишлар қайд этилган. Тарихчи Искандарбек Муншийнинг маълумотларини бошқа манбалар билан солиштирган ҳолда кенгашда қирқдан ортиқ амалдорлар иштирок этгани очиқланиб, уларнинг кенгашдаги жойлашув ўринлари аниқлаштирилган. Шунингдек, мақолада аштархонийлар сулоласининг ҳар бир вакили (Боқи Муҳаммадхон, Вали Муҳаммадхон, Надр Муҳаммадхон, Абдулазизхон, Субҳон қулихон, Убайдуллахон, Абулфайзхон) билан кенгаш ўртасида кечган жараёнлар, кенгашда кўриладиган давлат бошқарувига доир масалалар кўрсатилган.

Muallifning F.I.Sh. Lavozimi Tashkilot nomi
1 Sangirov J.. Тарих институти таянч доктаранти Фанлар Академияси
Havola nomi
1 1. Ҳофиз Таниш Бухорий. Имомқулихоннома. Фанлар академияси Шарқшунослик институти Шарқ қўлёзмалари фонди. Қўлёзма рақами 89. 31б, 44б, 53б-бетлар; Муҳаммад Амин Бухорий. Муҳит ат-таворих. Тошкент. 2020. 109-бет; İsgəndər Bəy Münşi Türkman. Dünyani bəzəyən Abbasin tarixi (Tarixe-aləmaraye-Abbasi). Bakı. 2010. s. 1114; Мажмуайи мактубот ва маншур. Фанлар академияси Шарқшунослик институти Шарқ қўлёзмалари фонди. Қўлёзмалар рақамлари 880/I. 219a – 219б-бетлар; И.Ғ. Низомиддинов. XVI-XVIII асрларда Ўрта Осиё – Ҳиндистон муносабатлари. Тошкент. 1966. 105, 117-бетлар.
2 2. Абдураҳмон Толе. Тарихи Абулфайзхон. Фанлар академияси Шарқшунослик институти Шарқ қўлёзмалари фонди. Қўлёзма рақами 11.
3 3. Хожа Самандар Термизий. Дастур ул-мулук.Тошкент. 2001. 189-бет; Абдулҳаким Шаръий Жўзжоний. Ислом ҳуқуқшунослиги, ҳанафий мазҳаби ва Ўрта Осиё фақиҳлари. Тошкент. 2002; Муҳаммад Толиб. Матлаб ут-толибин. Тошкент. 2016. 111-бет.
4 4. Ҳофиз Таниш Бухорий ҳаёти ва фаолияти ҳақида қаранг: Ж.А. Сангиров. Ҳофиз Таниш Бухорийнинг “Имомқулихоннома” асари ва унинг аштархонийлар сулоласи даври тарихини ўрганишдаги ўрни // “Ўзбекистон тарихининг долзарб муаммолари” мавзуидаги халқаро илмий-назарий конференция материаллари. Фарғона. 2022. 256 – 266-бетлар.
5 5. И.Ғ. Низомиддинов. XVI-XVIII асрларда Ўрта Осиё – Ҳиндистон муносабатлари. Тошкент. 1966.
6 6. Абдулланома. Биринчи жилд. 162-бет; Тарихи Абулфайзхон. 53a-бет.
7 7. А.К. Алексеев. Политическая история Тукай-тимуридов по материалам персидского историчаского сочинения Бахр ал-асрар. Санкт-Петербург. 2006. С. 140; Selim Serkan Ükten. Buhara hanliği’nin askeri teşkilati (1500 – 1868). Ankara. 2018. s. 140.
8 8. Б.А. Ахмедов. История Балха. Ташкент. 1982.
9 9. Қожамқулибек Балхи. Тарих-и Қыпшақи. Алматы. 2017. 741-бет; Муҳаммад Замон Бухорий. Убайдулланома. Фанлар академияси Шарқшунослик институти Шарқ қўлёзмалари фонди. Қўлёзма рақами 1532. 10a-бет; Муҳаммадвафо Карманаги. Туҳфат ул-хони. Хўжанд. 2017. Баргаи 34; Муҳаммад Ёқиб Бухорий. Гулшан ул-мулук. Фанлар академияси Шарқшунослик иститути Шарқ қўлёзмалари фонди. Қўлёзма рақами 1507/III. 246a-бет; Тарихи Амир Ҳайдар. Фанлар академияси Шарқшунослик иститути Шарқ қўлёзмалари фонди. Қўлёзма рақами 1836. 3б-бет; Муҳаммад Садри Зиё. Тарихи салотини Усмоний. Фанлар академияси Шарқшунослик институти Шарқ қўлёзмалари фонди. Қўлёзма рақами 1304/II. 34a-бет.
10 10. Муҳаммад Толиб. Матлаб ут-толибин. Тошкент. 2016.
11 11. Муҳаммад Амин Бухорий. Муҳит ат-таворих. Тошкент. 2020.
12 12. Абдулазизхон — 1645 – 1681 йиллари ўзбек давлатини бошқарган аштархоний ҳукмдор.
13 13. Қожамқулибек Балхи. Тарих-и Қыпшақи. Алматы. 2017.
14 14. Хожа Самандар Термизий. Дастур ул-мулук.Тошкент. 2001.
15 15. Dünyani bəzəyən Abbasin tarixi (Tarixe-aləmaraye-Abbasi). s.1085, 1138; ﻣﻟﺎ ﺠﻠﺎﻞﺍﻠﺩﻳﻦ ﻣﻨﺟﻳﻢ. ﺗﺎﺮﻳﺦ ﻋﺒﺎﺴﻰ ﻳﺎ ﺭﯘﺰﻨﺎﻣﮥ ﻣﻠﺎﺟﻠﺎﻞ. ﺗﻬﺭﺍﻦ. ١٣٦٦. ١٧۸; Посольства Флорио Беневени в Персию и Бухару в 1718-1725 годах. Москва. 1986. С. 77.
16 16 .ﺗﻬﺭﺍﻦ.١٣٣٢.٥. ﺗﺫﻜﺭﺓﺍﻠﻣﻠﻮﻚ
17 17. Убайдулланома. 10a-бет; Тарихи Абулфайзхон. 35a-бет.
18 18. Субҳонқулихон — 1681 – 1702 йиллари ўзбек давлатини бошқарган аштархоний ҳукмдор.
19 19. Саййид Муҳаммад Носир. Тадқиқоти арки Бухоро. Тошкент. 2009.
20 20. Муҳаммад Замон Бухорий. Убайдулланома. Фанлар академияси Шарқшунослик институти Шарқ қўлёзмалари фонди. Қўлёзма рақами 1532.
21 21. Убайдуллахон — 1702 – 1711 йиллари ўзбек давлатини бошқарган аштархоний ҳукмдор.
22 22. Неъматулла додхоҳ —аштархоний Убайдуллахон даврида додхоҳ мансабига тайинланади. Самарқандда Убайдуллахонга қарши кўтарилган исёнчилар талабига биноан ушбу мансабдан олиниб, Термизга ҳоким қилиб, юборилади.
23 23. Боқи Муҳаммадхон — 1601 – 1605 йиллари ўзбек давлатини бошқарган аштархоний ҳукмдор.
24 24. İsgəndər Bəy Münşi Türkman. Dünyani bəzəyən Abbasin tarixi (Tarixe-aləmaraye-Abbasi). Bakı. 2010.
25 25. Абдураҳмон Толе. Тарихи Абулфайзхон. Фанлар академияси Шарқшунослик институти Шарқ қўлёзмалари фонди. Қўлёзма рақами 11.
26 26. Dünyani bəzəyən Abbasin tarixi (Tarixe-aləmaraye-Abbasi). s. 1119; Муҳит ат-таворих. 80-бет; Убайдулланома. 160б; Тарихи Абулфайзхон. 8a, 102a-бетлар; Мирзо Бадеи Девон. Мачмаъ ул-арқом. Душанбе. 2015. Баргои 159, 160; Наказ Борису и Семену Пазухнным, посланным в Бухару, Балх и Юргенчъ. 1669 (1894). Издан под редакцией А.Н. Трувовова. РИБ. 15 СпБ. 1894. С. 52 – 53; Б.А. Аҳмедов. Историко-географическая литература Средней Азии. XVI – XVIII вв. Ташкент. 1985. С. 205; Selim Serkan. 16 – 18. Asırlarda Buhara Hanlığı’na Gelen Batılı Seyyahlar ve Seyahatnameleri. Eskişehir Osmangazi Üniversitesi. Sosyal Bilimler Dergisi. Aralık. 2017, 18(2), 137 – 164. s. 148.
27 27. В.В. Бартолъд. Цемемониал при дворе узбекских хаеов // Соч. Т. II. Ч. 2. Москва. 1964. С. 394 – 395; Buhara hanliği’nin askeri teşkilati (1500 – 1868). s. 140.
28 28. Абдуллахон — 1557 – 1598-йиллари ўзбек давлатини бошқарган шайбоний ҳукмдор.
29 29 ﻣﻟﺎ ﺠﻠﺎﻞﺍﻠﺩﻳﻦ ﻣﻨﺟﻳﻢ. ﺗﺎﺮﻳﺦ ﻋﺒﺎﺴﻰ ﻳﺎ ﺭﯘﺰﻨﺎﻣﮥ ﻣﻠﺎﺟﻠﺎﻞ. ﺗﻬﺭﺍﻦ. ١٣٦٦. ١٧٩
30 30. Қулбобо кўкалдош — Абдуллахоннинг (1557–1598) нуфузли амирларидан.
31 31. Ҳофиз Таниш Бухорий. Абдулланома. Биринчи жилд. Тошкент. 1999.
32 32. Dünyani bəzəyən Abbasin tarixi. s.1087;ﻣﻟﺎ ﺠﻠﺎﻞﺍﻠﺩﻳﻦ ﻣﻨﺟﻳﻢ. ﺗﺎﺮﻳﺦ ﻋﺒﺎﺴﻰ ﻳﺎ ﺭﯘﺰﻨﺎﻣﮥ ﻣﻠﺎﺟﻠﺎﻞ. ﺗﻬﺭﺍﻦ. ١٣٦٦. ١٧٦
33 33. Историко-географическая литература Средней Азии. XVI – XVIII вв. С. 205; 16 –18. Asırlarda Buhara Hanlığı’na Gelen Batılı Seyyahlar ve Seyahatnameleri. s. 145.
34 34. Садр Зиё. Тарихи салотини Усмоний. Фанлар академияси Шарқшунослик институти Шарқ қўлёзмалари фонди. Қўлёзма рақами 1304/II.
35 35. Ҳофиз Таниш Бухорий. Имомқулихоннома. Фанлар академияси Шарқшунослик институти Шарқ қўлёзмалари фонди. Қўлёзма рақами 89.
36 36. Анушахон — 1664–1684 йиллари ўзбек давлатини бошқарган арабшоҳий ҳукмдор.
37 37. Аврангизеб — 1658–1707 йилларда бобурийлар салтанати ҳукмдори.
38 38. Ялангтўшбий — (1578–1656) катта нуфузга эга бўлган амалдор. 1626 йилдан Самарқанд ҳокими. Надр Муҳаммадга қарши 1645 йилда кўтарилган исён ташкилотчиларидан бири.
39 39. Дастур ул-мулук. 171,189-бетлар; Тарихи Амир Ҳайдар. 3б-бет.
40 40. Муҳаммад Замон Бухорий. Убайдулланома. Фанлар академияси Шарқшунослик институти Шарқ қўлёзмалари фонди. Қўлёзма рақами 1532.
41 41. Убайдулланома. 247б-бет; Тарихи Абулфайзхон. 31a, 32b-бетлар.
42 42. Дастур ул-мулук. 154-бет; Убайдулланома. 132б-бет.
43 43. Наказ Борису и Семену Пазухнным, посланным в Бухару, Балх и Юргенчъ. С. 52 – 53; 16 – 18. Asırlarda Buhara Hanlığı’na Gelen Batılı Seyyahlar ve Seyahatnameleri. s.148.
44 44. А.К. Алексеев. Политическая история Тукай-тимуридов по материалам персидского историчаского сочинения Бахр ал-асрар. Санкт-Петербург. 2006.
45 45. В.В. Бартолъд. Цемемониал при дворе узбекских хаеов // Соч. Т. II. Ч. 2. Москва. 1964.
46 46. М. Абдураимов. Очерки аграрных отношений в Бухарским ханстве. Ташкент. 1970.
47 47. Мирзо Бадеи Девон. Мачмаъ-ул-арқом. Душанбе. 2015.
Kutilmoqda