4

Хива хонлиги ва Россия дипломатик ва савдо алоқаларини амалга оширишда томонларни боғловчи йўлларга алоҳида эътибор қаратилганлиги мавжуд манбаларда таъкидлаб ўтилган. Икки давлат муносабатларининг хусусияти ўзгариши билан XIX асрга келиб, Россиянинг хонликни эгаллашга бўлган интилиши натижасида ундаги мавжуд сув йўллари (Амударё ва Орол)ни ўз таъсир доирасига киритишга уринишлар бошланади. Илмий адабиётларда бу борада бир қатор қарашлар бўлиб, мақолада империя, совет ва замонваий тадқиқотлардаги мазкур масала муаммолари хусусида фикр юритилади.

  • O'qishlar soni 4
  • Nashr sanasi 15-06-2024
  • Asosiy tilO'zbek
  • Sahifalar167-179
Ўзбек

Хива хонлиги ва Россия дипломатик ва савдо алоқаларини амалга оширишда томонларни боғловчи йўлларга алоҳида эътибор қаратилганлиги мавжуд манбаларда таъкидлаб ўтилган. Икки давлат муносабатларининг хусусияти ўзгариши билан XIX асрга келиб, Россиянинг хонликни эгаллашга бўлган интилиши натижасида ундаги мавжуд сув йўллари (Амударё ва Орол)ни ўз таъсир доирасига киритишга уринишлар бошланади. Илмий адабиётларда бу борада бир қатор қарашлар бўлиб, мақолада империя, совет ва замонваий тадқиқотлардаги мазкур масала муаммолари хусусида фикр юритилади.

English

The available sources emphasize that in the implementation of diplomatic and trade relations between the Khanate of Khiva and Russia, special attention was paid to the ways connecting the parties. By the 19th century, with the change in the nature of relations between the two countries, as a result of Russia's desire to occupy the khanate, attempts began to include existing waterways (Amu Darya and Aral) in its sphere of influence. There are a number of views on this issue in the scientific literature, and the article examines the problems of this issue in imperial, Soviet and modern studies

Русский

В доступных источниках подчеркивается, что при осуществлении дипломатических и торговых отношений между Хивинским ханством и Россией особое внимание уделялось путям, связывающим стороны. К XIX веку, с изменением характера отношений между двумя странами, в результате стремления России оккупировать ханство, начались попытки включить в сферу своего влияния существующие водные пути (Амударью и Араль). В научной литературе существует ряд взглядов на этот вопрос, и в статье рассматриваются проблемы этого вопроса в имперских, советских и современных исследованиях

Muallifning F.I.Sh. Lavozimi Tashkilot nomi
1 Kholmonova N.. doktorant ФА Тарих институти
Havola nomi
1 1.Мавлонов Ў.М. Марказий Осиёнинг кадимги йўллари: шаклланиши ва ривожланиш босқичлари. Монография. -Т.: Akademiya,2008 й.Б. 250.2.Агзамова Г.А. Среднеазиатские центры торговли и пути, связывавшие их с Россией, вторая половина XVI–первая половина XIXв. Дисс.кандидата истор.наук. Ташкент, 1990. 195 с.; Автореферат. 21 с. С. 10.3.Dixon S. The modernization of Russia,1676—1825. P. 33.Clem R. S. The Frontier and Colonialism in Russian and Soviet Central Asia.P. 30.4.Халфин Н.А. Россия и ханства Средней Азии (первая половина XIX века). М., 1974.С. 178.5.Юлдашев М.Ю. К истории торговых и посольских связей Средней Азии с Россией вXVI-XVII вв. –Ташкент, 1964.С. 56.6.Чулошников А. Торговля Московского государства с Средней Азией в XVI–XVIIвв.//МИУТТ. Ташкент, 1932. С. 75.7.Агзамова Г.А. Волжско-Каспийский путь в XVI-первой половине XIXв. // Тюркологический сборник.. Ред.кол. С.Г. Кляшторный (пред.) и др. Москва: Вост. лит., 2003. С. 143.8.Ўша мақола. Б. 143.9.Аллаева Н.А. Хива хонлигининг дипломатияси ва савдо алоқалари. Тошкент: “Akademnashr”, 2019. Б. 361.10.Туркмения и Хива.//Вестник Европы. 8-й год, июль, 1873. С. 142.11.Вамбери А. Путешествие по Средней Азии. / Перевод с немецкого спримечаниями В.А. Ромодина. –СПб., 2005. –С. 289.12.Лунин Б.В. Истрия Узбекистана в источниках. Узбекистан в сообщениях путешественников и ученых (20-80-е годы XIXв.). Ташкент: Фан, 1990. С.143-144..13.Сафаров Т.Т.Амударё сув йўлининг савдо алоқаларидаги ўрни (XIX асрнингиккинчи ярми XX аср бошлари) // Хоразм Маъмун академиясининг ахборотномаси. Хива, 2018-4. Б. 90-92.14.Хорезм в истории государственности Узбекистана. Отв. редакторы: РтвеладзеЭ.В., Алимова Д.А. Ташкент, 2013. С. 236-237. Қаранг: Гиршфельд В. Военно-статистическое описание Хивинского оазиса. М., 1902. С. 26.
Kutilmoqda