5

Мақолада муаллиф ўтган асрда яшаган маърифатпарвар Маҳмудхўжа Беҳбудийнинг иншонависликка доир асари асосида китобат ва иншонависликнинг маҳаллий халқ маданияти ривожидаги муҳим ўрни очиб берилган. Шу билан бирга ўрта асрларда мусулмон юртларида, хусусан, Мовароуннаҳр диёри туркий давлатчилигида ташкил этилган ва ривожланган девонхона ишларининг юритилиш тартиби, у ердаги котиб вазифасида ишлаган мунший ва битикчиларнинг ўрни ва аҳамияти таҳлил қилинган. Бевосита мунший ва битикчиларнинг малака ва илмий савиясига қўйилган талаблар, улардан талаб қилинган кўникма ва тажрибалар хусусида илк ёзилган манба ва адабиётлардаги маълумотлар тақдим этилган. Шунингдек, девонхона ишларининг регионал хусусиятлари ҳамда уларнинг эски туркий ва чиғатойча номлари ва атамаларининг келиб чиқиши хусусида ҳам алоҳида тўхталган.

  • O'qishlar soni 5
  • Nashr sanasi 25-09-2024
  • Asosiy tilO'zbek
  • Sahifalar80-84
English

The author reveals the important role of kitabat (art of writing) and essay writing in the development of local folk culture based on the work of the enlightener Mahmudhoja Behbudi, who lived in the beginning of 20th century. At the same time, in the middle ages in the Muslim countries, especially in the Uzbek state of Movarounnahr, the order of conducting the affairs of the office, the role and importance of the scribes and scribes who worked there were analyzed. Information from the first written sources and literature about the requirements for the qualification and scientific level of the writers and carpenters, the skills and experiences required from them are provided. Also, the regional characteristics of devankhana works and the origin of their old Turkic and Chaghatai names and terms are also discussed.

Ўзбек

Мақолада муаллиф ўтган асрда яшаган маърифатпарвар Маҳмудхўжа Беҳбудийнинг иншонависликка доир асари асосида китобат ва иншонависликнинг маҳаллий халқ маданияти ривожидаги муҳим ўрни очиб берилган. Шу билан бирга ўрта асрларда мусулмон юртларида, хусусан, Мовароуннаҳр диёри туркий давлатчилигида ташкил этилган ва ривожланган девонхона ишларининг юритилиш тартиби, у ердаги котиб вазифасида ишлаган мунший ва битикчиларнинг ўрни ва аҳамияти таҳлил қилинган. Бевосита мунший ва битикчиларнинг малака ва илмий савиясига қўйилган талаблар, улардан талаб қилинган кўникма ва тажрибалар хусусида илк ёзилган манба ва адабиётлардаги маълумотлар тақдим этилган. Шунингдек, девонхона ишларининг регионал хусусиятлари ҳамда уларнинг эски туркий ва чиғатойча номлари ва атамаларининг келиб чиқиши хусусида ҳам алоҳида тўхталган.

Ўзбек

В статье раскрывается важное место произведения известного просветителя прошлого века Махмудходжи Бехбуди “Маджмуай Китабат ва иншо” в развитии книжного дела и культуры документоведения. Вместе с этим, даются сведения из ранних письменных источников и литературы, написанные в мусульманских странах, в частности, в Мавераннахре периода средневековья, освещающие порядок канцелярского делопроизводства, роль и задачи мунши, исполнявщего функции секретаря-референта, квалификационные требования навыкам и знаниям, практическому опыту муншия,  установившемся и развивавшемся в мусульманских землях в средние века, особенно в турецком государстве Мавераннахр, о роли и обязанностях тамошних писцов, представлены требования к их квалификации и знаниям, навыкам и опыту, а также информация из литературы. Отдельно рассматриваются региональные особенности канцелярского делопроизводства, а также значение названий и терминов, происходившие из старотюркских и чигатойских наречий.

Muallifning F.I.Sh. Lavozimi Tashkilot nomi
1 Mirzaev N.. катта илмий ходими, т.ф.ф.д. (PhD) Ўзбекистон Миллий архиви
Havola nomi
1 1.    Маҳмудхўжа Беҳбудий. Мажмуаи китобат ва иншо биринчи жуз макотиби ибтидоия учун: Китобат ул-атфол. – Самарқанд: Типо-Литография Т-во Б.А. Газаров нашриёти, 1914. – Б. 31.
2 2. Abdulhay ibn Ahmed Ibnul Imod. Shazarotul az-zahab fi axbor man zahaba. – I-VIII juz. – Qohira, Bayrut 1979: Doru ihyo at-turos al-arabiya. – 4-juz. – B. 327.
3 3.    Ahmad Qalqashandiy Abul Abbos. Subh al-a’sho. – Misr: Dorul kutubil Misriyya, 1922. – 1-juz. – B. 89-90.
4 4.    Ahmad Qalqashandiy Abul Abbos. Subh al-a’sho. – Misr: Dorul kutubil Misriyya, 1922. – 3-juz. – B. 575-586.
5 5.    Ahmad Qalqashandiy Abul Abbos. Subh al-a’sho. – Misr: Dorul kutubil Misriyya, 1922. – 6-juz. – B. 206.
6 6.    Gibb H. A. R. Studies on the Civilization of Islam (ed. S. J. Shaw – W. R. Polk), Princeton 1982. – B. 93-120.
7 7.    Hasan ibn Ali ibn İshak et-Tûsî, Siyâsetnâme: Siyerü’l-mülûk (tarjimon: Mehmet Altay Köymen), Ankara 1976.
8 8.    Ibn Xaldun. Muqaddima. – Beyrut, 1984. – B. 246-247.
9 9.    Izzuddin Ali ibn Muhammad Shayboniy. Al-Komil fi at-tarix. (Nashrga tayyorlovchi: C. J. Tornberg), I-XIII juz, Leiden 1851-76 → Beyrut 1399/1979. – 12-juz. – B. 159.
10 10. Kâşgarlı Mahmud, Divânü Lûgati’t-Türk. (Tarjimoni: Besim Atalay), I-III, Ankara 1939-41. 1-jild, 143-bet; 3-jild, 55-bet.
11 11. Nizâmî-i Arûzî, Çehâr Maḳāle (Nashrga tayyorlovchi: Muhammed Kazvînî – Muhammed Muîn), Tehron, 1334. – B. 19-23.
Kutilmoqda