7

Tadqiqot natijasida sitoflavin bilan kompleks davolash miya qon aylanishini va koronar qon oqishining yaxshilanishiga olib keladi, markaziy asab tizimidagi metabolik jarayonlarni faollashtiradi va asosiy guruhdagi bemorlarda nevrologik simptomlarni nazorat guruhidagi bemorlari bilan taqqoslaganda 2-3 barovar ko‘payganligi aniqlandi

  • O'qishlar soni 7
  • Nashr sanasi 01-03-2024
  • Asosiy tilO'zbek
  • Sahifalar75-79
Ўзбек

Tadqiqot natijasida sitoflavin bilan kompleks davolash miya qon aylanishini va koronar qon oqishining yaxshilanishiga olib keladi, markaziy asab tizimidagi metabolik jarayonlarni faollashtiradi va asosiy guruhdagi bemorlarda nevrologik simptomlarni nazorat guruhidagi bemorlari bilan taqqoslaganda 2-3 barovar ko‘payganligi aniqlandi

Havola nomi
1 1.Амонов Ш.Э., Ибрагимова А.У. (2011). Экспериментальная нейросенсорная тугоухость: состав перилимфы. Журнал вушних, носових i горолових хвороб, 4 (24), 32-35.2.ДавроноваГ. Б., Исхакова Ф. Ш. Эффективность озонотерапии при нейросенсорной тугоухости сосудистого генеза //In Situ. –2016. –No. 5. –С. 41-43. s://cyberleninka.ru/article/n/effektivnost-ozonoterapii-pri-neyrosensornoy-tugouhosti-sosudistogo-geneza/viewer.3.Давронова Г. Б., Хушвакова Н. Ж. (2020). Pезультаты местного лечения сенсоневральной тугоухости с использованием препарата цитофлавин. Stomatologiya,1 (78), 99-102.4.Давронова Г. Б., Хушвакова Н. Ж. (2018). Усовершенствование методов лечения наследственно обусловленных форм приобретенной нейросенсорной тугоухости. Sciences of Europe, 27(27), 27-29.5.Хушвакова Н. Ж., Давронова Г. Б. (2013). Оценка эффективности лазерного облучения при комплексном лечении хронического тонзиллита. Российская оториноларингология, 1 (62), 221-223.6.Хушвакова Н. Ж., Давронова Г. Б. (2020). Cовременные взгляд на диагностику и лечение приобретенной нейросенсорной тугоухости. Журнал стоматологии и краниофациальных исследований,1, 43-47.7.Хушвакова Н. Ж., Давронова Г. Б., Исхакова Ф. Ш. (2014). Оптимизация лечения приобретенной сенсоневральной тугоухости. Новые технологии в оториноларингологии, 2, 118-124.8.Хушвакова Н. Ж., Давронова Г. Б., Исхакова Ф. Ш. (2015). Усовершенствование методов лечения приобретенной сенсоневральной тугоухости. Российская оториноларингология 4 (77), 102-105.9.Хушвакова Н.Ж. (2016). Клинические и молекулярно-генетические особенности несиндромальной нейросенсорной тугоухости у детей. Автореф. дис. д-ра мед. наук.10.Bitner-Glindzicz M. (2002). Hereditary deafness and phenotyping in humans. Bm. Med. Bull, 63, 73-94.11.Das S., Bakshi S.S., Seepana R. (2019). Demystifying autoimmune inner ear disease. Eur Arch Otorhinolaryngol, 276(12), 3267-3274. 12.Jagger Daniel J. Forge Andrew (2015). Connexins and gap junctions in the inner ear–it is not just about recycling. Cell Tissue Res, 360(3), 633–644.13.Markova T.G., Shagina I.A., Megrelishvilli S.M. (2002). DNA –diagnostic in congenital and the early children is hearing loss and deafness. Bulletin of otorhinolaryngology, 6, 12-15.
Kutilmoqda