152

Мақолада  глобаллашувнинг  турли  мамлакатларга  ўтказаётган  турлича  таъсири,  унинг  дунё мамлакатларининг  иқтисодий,  ахборот,  маънавий  салоҳиятлари  ва  сиёсатига қандай  боғлиқ  эканлиги, “глобаллашув”  атамасининг  илмий-назарий  асослари,  глобаллашув  жараёнларининг  хусусиятлари,  дунё халқлари ахборот оқимининг тезлашувигатаъсир этиш йўллари, унинг мураккаб ҳодиса сифатида дунёнинг мафкуравий манзарасини намойиш этаётганлиги хусусида фикр юритилган. 

  • Internet havola
  • DOI
  • UzSCI tizimida yaratilgan sana24-08-2022
  • O'qishlar soni0
  • Nashr sanasi18-06-2020
  • Asosiy tilO'zbek
  • Sahifalar50-56
Ўзбек

Мақолада  глобаллашувнинг  турли  мамлакатларга  ўтказаётган  турлича  таъсири,  унинг  дунё мамлакатларининг  иқтисодий,  ахборот,  маънавий  салоҳиятлари  ва  сиёсатига қандай  боғлиқ  эканлиги, “глобаллашув”  атамасининг  илмий-назарий  асослари,  глобаллашув  жараёнларининг  хусусиятлари,  дунё халқлари ахборот оқимининг тезлашувигатаъсир этиш йўллари, унинг мураккаб ҳодиса сифатида дунёнинг мафкуравий манзарасини намойиш этаётганлиги хусусида фикр юритилган. 

Русский

В данной статье речь идёт о  различном воздействии глобализации на разные страны, о её влиянии  на  экономический,  политический,  информационный,  идеологический потенциал держав  мира;  о  научно-теоретических  основах  термина  «глобализация»,  особенностях  процесса  глобализации,  путях  ее воздействия  на  ускорение  информационного  потока народов  мира,  А  также  она  рассматривается  как сложное явление, демонстрирующее идеологическую картину мира. 

English

This article discusses the different effects of globalization on different countries, how it relates to the economic, information, spiritual potential and politics of the world. It also presents the information on the theoretical foundations of the term “globalization”, the nature of globalization processes, the ways in which people of the world are influenced by the acceleration of information flows, and its reflection of the ideological picture of the world as a complex phenomenon. 

Muallifning F.I.Sh. Lavozimi Tashkilot nomi
1 Toshbekova M.. 1 National University of Uzbekistan
Havola nomi
1 1. Дестют де Траси . Основы идеологии. – М.: Академический проект; Альма-Матер, 2013.
2 2. Сирота Н.М. Идеологии в современном мире. 2013.
3 3. Кокарева Ю. А. Глобализация и национальная безопасность: факторы взаимовлияния // Молодой ученый. 2015. - № 9.
4 4. Каримов И.А. Жамиятимиз мафкураси халқни халқ, миллатни миллат қилишга хизмат этсин. –Т.: «Ўзбекистон», 1998.
5 5. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш. М. Мирзиёевнинг 2017 йил 15 июнь куни –Тошкент, шаҳрида "Ижтимоий барқарорликни таъминлаш, муқаддас динимизнинг софлигини асраш – давр талаби" мавзусидаги анжуманда сўзлаган нутқи. http://uza.uz/oz/politics/vatanimiz-ta-diri-va-kelazhagi-y-lida-yanada-amzhi-at-b-lib--15-06-2017
6 6. Путин В.В.: Заключительное слово на заседании Государственного совета «О государственной поддержке традиционной народной культуры в России» / Совет Безопасности РФ. - http://www.scrf.gov.ru/news/142.html
7 7. Туленов Ж., Супов К., Ғафуров З. Истиқлол ва тараққиёт мафкураси: мақсад ва йўналишлари. Тошкент. «Ўзбекистон», 1993.
8 8. Одилқориев Х.Т., Раззоқов Д.Х. Сиёсатшунослик. – Т.: “Ўқитувчи”, 2008.
9 9. Мамашокиров С., Тоғаев Ш. Эркин ва фаровон ҳаёт қурилишининг ғоявий-мафкуравий масалалари. –Т.: «Маънавият», 2007, 10-бет.
10 10. Бердиев Б.О. Ўзбекистонда сиёсий модернизация жараёнларининг ўзига хос хусусиятлари. сиёсий. фан. бўйича фал. док. (PhD) ... дис. автореф. – Т., 2019.
11 11. Маматқулов Д.М. Малака ошириш жараёнида умумтаълим мактаб раҳбарларининг мафкуравий компетентлилигини ривожлантириш механизмларини такомиллаштириш. Пед. фан. бўйича фал. док. ... дис. ––Т.: 2018.
12 12. Ўзбекистон Миллий Энциклопедияси. –Т.:“Ўзбекистон миллий энциклопедияси” нашр. №4. 2002. - 502- 503-бет.
13 13. Асмус В.Ф. Античная философия. Москва. “Высшая школа”, 1999.
14 14. Berka K. Uber einige Probleme der Interpretation der Aristotelischen Kategorienlehre // Acta antique Akademiae scientiarun Hungaricae. T. VIII. Fasc. 1-2. Budapest, 1960.
15 15. Асмус В.Ф. Античная философия. Москва “Высшая школа”, 1999.
16 16. Дихотомик (грек. dicha – ва, home – икки қисмга ажратиш) – тушунчани ўзаро зид бўлган иккита тур тушунчага ажратишдан иборат. Қаранг:
17 17. “Идеал” - юнонча сўз бўлиб, “андоза”, “намуна”, “норма” деган маъноларни англатади. Қаранг: Идеал. Новейший филосософиский словарь. – Минск, 1999.стр.-252. “Идеал (юн. idea – тимсол, ғоя, тушунча) – орзу- интилишларнинг олий мақсади. Идеал кенг маънода у ёки бу нарса, ҳодисанинг энг яхши, энг қадрли, энг мукаммал ҳолати...” Қаранг: Фалсафа энциклопедик луғат. –Т.: “Ўзбекистон миллий энциклопедияси” нашр, 2010.
18 18. Ноидеал (негатив) образлар ифодаловчи категориялар мафкуравий мақсадда белгиланган “андоза”, “намуна” ва “норма”лардан ташқарида бўлган ҳамда уларга қаршилик қилувчи куч образларини ёритади.
19 19. “Жараён – муайян вақт оралиғида бўлиб ўтган ҳодисанинг давомийлиги... Табиатда рўй берувчи Ж.лар ва жамиятда рўй берувчи Ж.ларга бўлинади. Ж.лар сифат жиҳатдан фарқланади. Тафаккур Ж.и муайян мантиқий қонуниятларга бўйсунади”. ”. Қаранг: Фалсафа энциклопедик луғат. –Т.: “Ўзбекистон миллий энциклопедияси” нашр. 2010.
20 20. Ноидеал (негатив) образлар ифодаловчи категориялар мафкуравий мақсадда белгиланган “андоза”, “намуна” ва “норма”лардан ташқарида бўлган ҳамда уларга қаршилик қилувчи куч образларини ёритади.
Kutilmoqda