Мақолада F5 дурагай комбинацияларида тола чиқими, тола узунлиги, чигит тукланиш хили ва рангининг
ўзаро боғлиқлик нисбатлари тахлили келтирилган.Тадқиқотларда олинган натижаларига кўра ўрганилган ўсимликлар
гуруҳларидан қаттий назар, энг кўп ўсимликлар тола чиқими бўйича 36,0-41,9% бўлган синфларда жойлашганлиги
аниқланди. Тола узунлиги 40,0-42,9 мм бўлган синфларда жойлашган ўсимликларнинг аксарияти Г-1 ва Г-2 гуруҳларда
кузатилди.
Мақолада F5 дурагай комбинацияларида тола чиқими, тола узунлиги, чигит тукланиш хили ва рангининг
ўзаро боғлиқлик нисбатлари тахлили келтирилган.Тадқиқотларда олинган натижаларига кўра ўрганилган ўсимликлар
гуруҳларидан қаттий назар, энг кўп ўсимликлар тола чиқими бўйича 36,0-41,9% бўлган синфларда жойлашганлиги
аниқланди. Тола узунлиги 40,0-42,9 мм бўлган синфларда жойлашган ўсимликларнинг аксарияти Г-1 ва Г-2 гуруҳларда
кузатилди.
В статье проанализированы корреляционные связи между выходом волокна, длиной волокна, типом и
цветом подпушка семян в гибридных комбинациях F5. По результатам исследований установлено, что, независимо от
изучаемых групп растений, наибольшее количество растений приходилось на классы с выходом волокна 36,0–41,9%.
Наибольшее количество растений в классах с длиной волокна 40,0–42,9 мм отмечено в группах Г-1 и Г-2.
This article explores the relationships between fiber output, fiber length, type, and color of seed fluff in F5 hybrid
crosses. Our findings reveal that across all plant groups, the majority of plants fall into the fiber yield category of 36.0–41.9%.
Groups G-1 and G-2 showed the highest concentration of plants in the fiber length range of 40.0–42.9 mm
| № | Muallifning F.I.Sh. | Lavozimi | Tashkilot nomi |
|---|---|---|---|
| 1 | Usmanov S.A. | қ.х.ф.н. кат.и.х | Пахта селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш агротехнологиялари илмий тадқиқот институти |
| 2 | Toshmatova M.S. | doktorant | Тошкент Давлат Аграр Университети |
| 3 | Abdullayeva M.M. | қ.х.ф.ф.д. | Ўсимликлар генетик ресурслари илмий-тадқиқот институти |
| 4 | Xudarganov K.O. | қ.х.ф.д. кат.и.х. | Тошкент Давлат Аграр Университети |
| № | Havola nomi |
|---|---|
| 1 | 1. Автономов Вик. Вилтоустойчивость и урожайность гибридов // Хлопководство. - Москва, 1983. - № 11. - С. 26-27. |
| 2 | 2. Одинцова И.Г., Михайлова Л.А., Смирнова Л.А. Проблемы селекции на длительную устойчивость // V съезда ВОГИС им. Н.И.Вавилова: Тез. докл. – Москва, 1987. – С. 128 |
| 3 | 3. Амантурдиев Б., Ким М. Ғўзанинг G.hirsutum L. ва G.barbadense L. турларига мансуб навлар ўртасидаги F1 гетерозислик хоссасини ўрганиш // ЎзҒСУИТИ нинг илмий асарлар тўплами. - Тошкент, 1993. - Б. 15-19. |
| 4 | 4. Аманов Б.Х., Ф.Р.АбдиевG.barbadense L. ғўза тола узунлиги ва тола чиқимини оширишга хизмат қилувчи янги донорлар олиш // “Ғўза селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш агротехнологияларининг долзарб муаммолари ҳамда уни ривожлантириш истиқболлари” мавзуидаги Республика илмий-амалий конференцияси материаллари тўплами.- Тошкент, 2017. – Б. 105-107 |
| 5 | 5. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. - Колос, 1979. – 416 С. |
| 6 | 6. Хударганов К.О. клейстогамлик ҳамда қимматли хўжалик белгиларининг мажмуасига эга бўлган ғўза навлар селекцияси. Қ.х.ф.д. ... дисс. - Тошкент, 2018. –Б.170-178 |
| 7 | 7. Раҳмонқулов С.Р. Физиолого-биохимические основы гетерозиса хлопчатника // Вестник Аграрной науки Узбе- кистана. Ташкент. 2003. №4(14). –С.50-59 |
| 8 | 8. Исмоилов Н.Х. Ғўза селекциясида G.hirsutum L. ssp.punctatum коллекцион намуналаридан фойдаланиш. Қ.х.ф.н. ... дисс. - Тошкент, ЎзҒСУИТИ, 2007. –Б.4-80 |