89

Уруғлар 70×20–1; 70×25–1; 70×30–1 тизимларда экилиб, маъданли ўғитлар меъёрларига қўшимча равишда 5-10-15 т/га биогумус қўлланилган 7-8-9 вариантлар ўрганилганида, униб чиққан кўчатлар сони 64,4-52,0-44,2 туп/пм, уруғларнинг дала унувчанлиги 90,2-91,1-92,8%, амал даври охирида кўчат қалинлиги 58,6-47,7-40,8 туп/пм, амал даври давомида кўчатларнинг нобуд бўлиши 9,0-8,3-7,6%, униб чиққан кўчатларнинг сақланувчанлиги 91,0-91,7-92,3 фоизни ташкил этиб, 1-2-3 вариантларга нисбатан униб чиққан кўчатлар сони 1,1-0,8-0,8 туп/пм, уруғларнинг дала унувчанлиги ўртача 1,5-1,5-1,6%, амал даври охирида кўчат қалинлиги 1,9-1,5-1,3 туп/пм, униб чиққан кўчатларнинг сақланувчанлиги 1,4-1,5-1,3 фоизга юқори бўлиб, амал даври давомида кўчатларнинг нобуд бўлиши ўртача 1,4 фоизга кам бўлгани маълум бўлди.

  • Internet havola
  • DOI10.63241/2025541akhv
  • UzSCI tizimida yaratilgan sana 23-12-2025
  • O'qishlar soni 89
  • Nashr sanasi 12-12-2025
  • Asosiy tilO'zbek
  • Sahifalar294-300
Ўзбек

Уруғлар 70×20–1; 70×25–1; 70×30–1 тизимларда экилиб, маъданли ўғитлар меъёрларига қўшимча равишда 5-10-15 т/га биогумус қўлланилган 7-8-9 вариантлар ўрганилганида, униб чиққан кўчатлар сони 64,4-52,0-44,2 туп/пм, уруғларнинг дала унувчанлиги 90,2-91,1-92,8%, амал даври охирида кўчат қалинлиги 58,6-47,7-40,8 туп/пм, амал даври давомида кўчатларнинг нобуд бўлиши 9,0-8,3-7,6%, униб чиққан кўчатларнинг сақланувчанлиги 91,0-91,7-92,3 фоизни ташкил этиб, 1-2-3 вариантларга нисбатан униб чиққан кўчатлар сони 1,1-0,8-0,8 туп/пм, уруғларнинг дала унувчанлиги ўртача 1,5-1,5-1,6%, амал даври охирида кўчат қалинлиги 1,9-1,5-1,3 туп/пм, униб чиққан кўчатларнинг сақланувчанлиги 1,4-1,5-1,3 фоизга юқори бўлиб, амал даври давомида кўчатларнинг нобуд бўлиши ўртача 1,4 фоизга кам бўлгани маълум бўлди.

Русский

Семена 70×20–1; 70×25–1; При изучении вариантов 7-8-9, в которых вносилось 5-10-15 т/га биогумуса по системе 70×30-1, дополнительно к минеральным удобрениям, количество взошедших сеянцев составило 64,4-52,0-44,2 всходов/пм, полевая всхожесть семян - 90,2-91,1-92,8%, в конце периода эксплуатации густота всходов - 58,6-47,7-40,8 куст/см, гибель всходов за период эксплуатации - 9,0-8,3-7,6%, сохранность взошедших сеянцев - 91,0-91,7-92,3%, количество взошедших сеянцев по сравнению с вариантами 1-2-3 - 1,1-0,8-0,8 куст/см, полевая плодородность семян в среднем - 1,5-1,5-1,6%, срок годности в конце периода эксплуатации густота всходов Плотность составила 1,9–1,5–1,3 куста/см, сохранность всходов – на 1,4–1,5–1,3% выше, а гибель всходов за период эксплуатации в среднем снизилась на 1,4%.

English

Seeds 70×20–1; 70×25–1; When 7-8-9 options were studied, in which 5-10-15 t/ha of biohumus was planted in 70×30–1 systems, in addition to mineral fertilizers, the number of sprouted seedlings was 64.4-52.0-44.2 shoots/pm, the field germination of seeds was 90.2-91.1-92.8%, at the end of the period of operation the thickness of seedlings is 58.6-47.7-40.8 bush/cm, the death of seedlings during the period of operation is 9.0-8.3-7.6%, the preservation of sprouted seedlings is 91.0-91.7-92.3%, the number of sprouted seedlings compared to options 1-2-3 is 1.1-0.8-0.8 bush/cm, seeds field fertility is on average 1.5-1.5-1.6%, period of validity at the end, the seedling thickness was 1.9-1.5-1.3 bush/cm, the preservation of sprouted seedlings was 1.4-1.5-1.3% higher, and it was found that the death of seedlings during the period of operation was 1.4% less on average.

Muallifning F.I.Sh. Lavozimi Tashkilot nomi
1 Abdurahmonov S.O. Илм-фан ва илмий фаолият бўйича маслахатчиси, қ.х.ф.д., профессор Дон ва дуккакли экинлар илмий-тадқиот институти
2 Kuramatova S.A. tayanch doktorant Фарғона Давлат унверситети
Havola nomi
1 1. Тоғаева Сарвиноз Суюновнанинг “Экиш муддати ва озиқланиш майдонининг мойли кунгабоқар навлари ҳосилдорлигига таъсири” мавзусидаги Қишлоқ хўжалиги фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертайия иши Тошкент-2020.
2 2. Нурматов Ш.Н., Азизов Т.Б., Анарбоев И.У., Тўхтаев С. Кунгабоқардан мўл ҳосил етиштиришнинг такомиллашган агротехнологияси //Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги илмий – ишлаб чиқариш маркази, Ўзбекистон мойли ва толали экинлар тажриба станцияси. Тошкент-2009. 8-9.Б.
3 3. Азизов Т., Анарбаев И., Балкибекова Р., Файзиев О. Мойли ўсимликлардан кунгабоқар, ерёнғоқ, кунжутнинг ривожланишига минерал ва биоўғитларнинг таъсири //Ж.Агро Илм. 2013.№ 3(27).Б.27-28
4 4. Юлдашева З.К., Бекмирзаев Ф.Х. “Мойли кунгабоқар навларининг ривожланиш даврларига экиш муддатларининг таъсири”. Ўзбекистон республикасида бошоқли, дуккакли дон экинлари янги навларининг истиқболлари, четдан келтирилган янги навлар интродукцияси ва замонавий ресурстежамкор етиштириш агротехнологиялари” мавзусидаги халқаро илмий-амалий конференция мақолалар тўплами. Андижон, 2019. Б. 489-494
Kutilmoqda