318

 

Ушбу мақолада Қўқон хонлиги (1709–1876) ва
Хитойнинг манжурлар империяси (1644–1911)
ўртасидаги муносабатларда Аълам поччанинг
элчилик фаолиятининг тутган ўрни ёритилган.
Аълам почча элчилиги туфайли 1832 йил 13
январда Қўқон-Хитой шартномаси имзоланиши
ва икки давлат ўртасидаги ўзаро алоқаларга
таъсири таҳлил қилинган.
 

 

В данной статье освещается роль посольской
деятельности А‘лам Пачча в отношениях
между Кокандским ханством (1709–1876) и
Маньчжурской империей Китая (1644–1911).
Автором анализируется влияние кокандско-
китайского договора, подписанного в результате
посольской миссии А‘лам Пачча 13 января
1832 г., на взаимоотношения между двумя
государствами.
 

 

The article sheds light on the role and activities of
embassy mission of A’lam Pochcha between Kokand
khanate (1709–1876) and China. As a result of his
embassy mission was signed the Kokand-Chinese
agreement and the author is analyzed its role in
relationships between two countries.
 

  • Internet havola
  • DOI
  • UzSCI tizimida yaratilgan sana 10-12-2019
  • O'qishlar soni 300
  • Nashr sanasi 07-08-2017
  • Asosiy tilO'zbek
  • Sahifalar46-50
Ўзбек

 

Ушбу мақолада Қўқон хонлиги (1709–1876) ва
Хитойнинг манжурлар империяси (1644–1911)
ўртасидаги муносабатларда Аълам поччанинг
элчилик фаолиятининг тутган ўрни ёритилган.
Аълам почча элчилиги туфайли 1832 йил 13
январда Қўқон-Хитой шартномаси имзоланиши
ва икки давлат ўртасидаги ўзаро алоқаларга
таъсири таҳлил қилинган.
 

 

В данной статье освещается роль посольской
деятельности А‘лам Пачча в отношениях
между Кокандским ханством (1709–1876) и
Маньчжурской империей Китая (1644–1911).
Автором анализируется влияние кокандско-
китайского договора, подписанного в результате
посольской миссии А‘лам Пачча 13 января
1832 г., на взаимоотношения между двумя
государствами.
 

 

The article sheds light on the role and activities of
embassy mission of A’lam Pochcha between Kokand
khanate (1709–1876) and China. As a result of his
embassy mission was signed the Kokand-Chinese
agreement and the author is analyzed its role in
relationships between two countries.
 

Havola nomi
1 1. Бобобеков Ҳ.Б. Народные движения в Ко- кандском ханстве и их социально-экономические и политические предпосылки (XVIII–XIX вв). – Ташкент: Фан, 1991. 2. Валиханов Ч.Ч. Записки о Кокандском ханстве /Собр. соч. в 5 томах. – Алма-Ата: Гылым, 1985. Т. 2. – С. 407. 3. Валиханов Ч.Ч. О состоянии Алтишаар, или шести восточных городов Китайской провин- ции Нан-Лу (Малой Бухарии) в 1858–1859 годах / Собр. соч. в 5 томах. – Алма-Ата: Гылым, 1985. Т. 3. – С. 202-239. 4. Кузнецов В.С. Экономическая политика цинского правительства в Синьцзяне. – Москва: Наука, 1973. 5. Куропаткин А.Н. Кашгария (историко- географический очерк страны). – СПб., 1879. 6. Кутлуков М. Взаимоотношения Цинского Китая с Кокандским ханством// Китай и соседи. – Москва: Наука, 1982. – С. 203-217. 7. Муҳаммад Ҳакимхонтўра. Мунтахаб ут- таворих // Воҳидов Ш. Қўқон хонлиги тарихи (хонлик тарихи манбаларда).– Тошкент: Янги аср авлоди, 2014. 8. Newby L.J. Th Empire andthe Khanate. Political History of Qing Relations. With Khoqand. 1760-1860. – Boston:Brill’s Inner Asian Library, 2005. 9. Обозрение Кокандского ханства в ны- нешнем его состоянии. – СПб., 1849. 10. Пан Чжипан. Чжунъя Хаоханьго юй Цин- дай Синьцзян (Қўқон хонлиги ва Цин империя- сининг ғарбдаги сиёсати). – Урумчи: Миллатлар нашриёти, 1991. 11. Тожир. Ғаройиб сипоҳ. – ЎзР ФА ШИ, қўлёзма № 5408.– 56 варақ. 12. Тожир. Ғаройиб сипоҳ. Таржимон ва шарҳлар муаллифи Ўктам Султонов // Хрестома- тия. 3-том. – Тошкент: Ўзбекистон, 2014. – Б.451- 460. 13. Чвырь Л.А. Уйгуры Восточного Туркеста- на и соседние народы. –Москва: Наука, 1982. 14. Ходжаев А. Захват цинским Китаем Джун- гарии и Восточного Туркестана. Борьба против завоевателей // Китай и соседи в новое и новей- шее время. – Москва: Наука, 1982. – С. 153-203. 15. Ҳафизова К. Китайския дипломатия в Центральной Азии (XIV–XIX в.в.). –Алматы: Гы- лым, 1995.
Kutilmoqda