158

Мақолада  илмий  билиш  тушунчаси  фақат  инсонгагина  хос  бўлган  жараён  бўлиб,  инсонларнинг  билмасликдан билишликка ва оддийликдан мураккабликка томон бориши тасодифлар орқали ҳам амалга ошиши. Шундан хулоса қилиб айтиш  мумкинки,  инсон  тасодифларни  билиши  билан  дунёни  билиб  бориши  ва  дунёни  тўлиқ  билиб  бўлмаганидек тасодифларни ҳам тўлиқ билиб бўлмаслиги ҳақида фикр юритилади. Шунингдек, мақолада бозор иқтисодиёти тўғрисида ҳам мулоҳаза юритилиб,  унда  кутилмаган  тасодифий воқеа-ҳодисалар  кўп  бўлиб  туриши  айтилади.  Бундай тасодифий воқеа-ҳодисалар  баъзи  ҳолларда  давлат  ва  жамият  ривожига  тўсиқ  бўлиши  ҳам  мумкинлигини  эътибордан  четда қолдирмаслик  зарурлиги,  бунда  тартибга  солинадиган  бозор  иқтисодиётида  тасодифлар  тартибга  солинадиган тасодифларга айлантирилиши муҳим аҳамиятга эгалиги таъкидланади. Тартибга солиш эса ўзини-ўзи ташкиллантиришнинг муҳим омилидир. 

  • Internet havola
  • DOI
  • UzSCI tizimida yaratilgan sana 11-12-2019
  • O'qishlar soni 143
  • Nashr sanasi 23-09-2019
  • Asosiy tilO'zbek
  • Sahifalar112-115
Ўзбек

Мақолада  илмий  билиш  тушунчаси  фақат  инсонгагина  хос  бўлган  жараён  бўлиб,  инсонларнинг  билмасликдан билишликка ва оддийликдан мураккабликка томон бориши тасодифлар орқали ҳам амалга ошиши. Шундан хулоса қилиб айтиш  мумкинки,  инсон  тасодифларни  билиши  билан  дунёни  билиб  бориши  ва  дунёни  тўлиқ  билиб  бўлмаганидек тасодифларни ҳам тўлиқ билиб бўлмаслиги ҳақида фикр юритилади. Шунингдек, мақолада бозор иқтисодиёти тўғрисида ҳам мулоҳаза юритилиб,  унда  кутилмаган  тасодифий воқеа-ҳодисалар  кўп  бўлиб  туриши  айтилади.  Бундай тасодифий воқеа-ҳодисалар  баъзи  ҳолларда  давлат  ва  жамият  ривожига  тўсиқ  бўлиши  ҳам  мумкинлигини  эътибордан  четда қолдирмаслик  зарурлиги,  бунда  тартибга  солинадиган  бозор  иқтисодиётида  тасодифлар  тартибга  солинадиган тасодифларга айлантирилиши муҳим аҳамиятга эгалиги таъкидланади. Тартибга солиш эса ўзини-ўзи ташкиллантиришнинг муҳим омилидир. 

Русский

В  статье  понятие  научного  знания  является  проявлением  того  факта,  что  люди  знают  о  невежестве  и  приходят  от простоты к сложности через совпадения. В заключение можем заключить, что люди знают совпадения и что Вселенная не может быть полностью понята и что совпадения не могут быть полностью поняты. В статье также обсуждается рыночная экономика и говорится о неожиданных случайных событиях. К сожалению, важно отметить, что такие случайные события могут в некоторых случаях препятствовать развитию государства и общества и что важно превратить совпадающие коллапсы в регулируемую рыночную экономику. Регулирование является важным фактором самоорганизации. 

English

As the content of scientific knowing is a process that only belongs to at a article, people’s going toward knowing from unknowing  and from simplicity  to complexity  may carry  out  through chances. We can Conclud from this  as  human  is  aware  of cases,  they find  out  world  and they  discussed  about not recognizing chances fully  as not recognizing  world  wholy. Also,  at the  article  That is reffected about market economics and that is said that unexpected. Cans al wents happen a lot. Unfortunately, It is essential not to be amitted that such accidental wents may be abstacle to the devolepment of state and society as well as It is claimed  that altering.    

Havola nomi
1 Файзуллаев О. О некоторых простейших про- явлениях самодвижения материи: КД. Ташкент: АН РУз. 1962. с. 117.
2 Вагнер Е. Этюд к симметрии. – М.: Мир, 1971. с. 9.
3 Смолуховский М. О понятии случайности и происхождении законов вероятности в физике. – М.: УФН, 1927. с. 330-331.
4 Смолуховский М. О понятии случайности и происхождении законов вероятности в физике. – М.: УФН, 1927. с. 332.
5 Ўша китоб. 348-б.
6 Смолуховский М. О понятии случайности и происхождении законов вероятности в физике. – М.: УФН, 1927. с. 334.
Kutilmoqda